Kako se menja ‚‚desetka”: Nekada Rikelme i stara škola, danas fizika i taktika

U modernom fudbalu, još od kraja 70-ih godina prošlog veka, pozicija ofanzivnog veziste je od velike važnosti za igru tima. Sesar Luis Menoti je Argentinu na domaćem terenu odveo do prve titule prvaka sveta, a bitnu ulogu u njegovom timu imao je Mario Kempes.

Upravo je tada momak iz Belj Vilje, grada sa juga provincije Kordoba, bio ključna karika u pohodu na svetski tron. Menotijeva Argentina je igrala u formaciji koja je podsećala na 4-2-4, ali je nominalno najviše ličila na današnju 4-2-3-1.



POSLUŠAJTE NOVI EVROGOL PODKAST – PRIČALI SMO BAŠ O OVOJ TEMI!



Kempes je igrao iza napadača Leopolda Lukea, često mu se pridružujući iz dubine, dok su iza njih na sredini terena centralni vezisti bili defanzivni Emeriko Galjego i dinamični Osvaldo Ozi Ardiles.

Bila je to preteča moderne 4-2-3-1 korišćena na najvišem nivou – Svetskom prvenstvu. Nekih 30 godina kasnije, s kraja prve decenije 21. veka i na prelasku u drugu, 4-2-3-1 je postala norma.

Inter je 2010. u finalu Lige šampiona savladao Bajern igrajući u formaciji vrlo sličnoj ovoj pomenutoj, sa Veslijem Snajderom iza Dijega Milita, sa Goranom Pandevom i Samjuelom Etoom kao atipičnim krilima. Bajern je to finale, kao i finala 2012. i 2013. nastupao u klasičnoj 4-2-3-1, kao i finalista 2013. Borusija Dortmund. Bilo je to vreme kada je centralni ofanzivni vezista na mestu iza napadača bio nešto što se nije mnogo dovodilo u pitanje, doduše ne uvek i konkretno u 4-2-3-1, ali je ta formacija bila predominantna.

Kako se menja ‚‚desetka”: Nekada Rikelme i stara škola, danas fizika i taktika

Premotajte na sezonu 2018/19 i videćete da se fudbal promenio. Period dominacije Barselonine pozicione igre i dugih poseda lopte koji su mnogi želeli da imitiraju – ili makar interpretiraju na svoj način – sada je počeo da zamenjuje dinamični presing kao dominantan aspekt igre tima. Razlog za to je bio u određenoj meri kao protivteža timovima koji su obožavali loptu u svojim nogama, da se agresivnim presingom nateraju u težak položaj.

Trend je otišao u smeru onoga što je Jirgen Klop započeo u Dortmundu, a nastavio u Liverpulu. Maurisio Poketino je u svom Totenhemu u jednom periodu imao slične obrise igre, iako se to promenilo u poslednjoj sezoni, dok sada i timovi poput Arsenala, Pari Sen Žermena, Dortmunda Lusijena Favra i Hofenhajma Julijana Nagelsmana veliki deo svoje igre polažu na presing po čitavom terenu. Posed lopte je manje važan, sada vlada stalna pokretljivost i dinamizam.

Kako se menja ‚‚desetka”: Nekada Rikelme i stara škola, danas fizika i taktika
(Photo by Laurence Griffiths/Getty Images)

To nas je dovelo do toga da se onaj klasičan ofanzivni vezista s početka priče promeni. Pozicija takozvane ‚‚desetke” imala je brojne strane nazive za uloge na terenu. Najčešće se ova pozicija dovodi u vezu sa plejmejkerima, klasičnim ‚‚desetkama” koje kreiraju igru za one oko njih. Oni su centar napada tima oko kojeg se sve vrti i njihova defanzivna igra često je nepostojeća.

U Argentini se takav igrač nazivao enganće (španski ‚‚enganche”) i bio je oslobođen defanzivnih zadataka. Ko je bolji primer od Huana Romana Rikelmea?

Klasične ‚‚desetke” se muče

Međutim, odbrane su počele da se navikavaju na takve igrače. Okupiranje centralnih zona ispred šesnaesterca protivnika je bilo sve manje efektno za ofanzivne veziste – odbrane su počele da taj deo terena okupiraju velikim brojem defanzivno orijentisanih igrača koje su činili i odbrambeni i vezni fudbaleri.

U tako suženom prostoru je bilo teško funkcionisati i treneri i timovi su počeli da se prilagođavaju sve boljim odbranama. Klasična ‚‚desetka” je postala luksuz. Danas, najbolji evropski timovi u svojoj igri ili ne koriste centralne ofanzivne veziste ili to čine sa drugačijim tipom igrača. Kao što rekosmo, sada vlada dinamizam.

Brazil Argentina
(Photo by Quinn Rooney/Getty Images)

Situacija u tekućoj sezoni je takva da igrači koji odgovaraju profilu ‚‚klasične desetke” imaju problema da se snađu u novim uslovima. Isko u Real Madridu Santijaga Solarija uspeva tek da povremeno dobije priliku sa klupe, Mesut Ozil je u Arsenalu za mnoge izgubljen slučaj, Hames Rodriges je u Bajernu ove sezone skupio tek 500 bundesligaških minuta, dok je Filipe Kutinjo već nekoliko sezona izmešten sa pozicije koju najviše voli.

Ova četvorica igrača su odličan pokazatelj koliko se stvari menjaju. Ozil je u tri sezone provede u Real Madridu bio izuzetno bitan za Žozea Murinja na poziciji iza napadača. Sama činjenica da je u Primeri i Ligi šampiona imao 60 asistencija tokom svog boravka u Madridu daje jasnu sliku šta se od njega tada očekivala.

Sada su očekivanja drugačija. Igrač koji nastupa iza napadača sada mora da odgovori novim, fizičkim zahtevima, što je dovelo do stvaranja novog tipa ofanzivnog veziste. Igrači poput Roberta Firmina (prevashodno je bio polušpic, a i Klop ga ove sezone često koristi iza Salaha), Dele Alija, Nabila Fekira ili Marka Rojsa sada su postali dominantan tip fudbalera na toj poziciji.

Od polušpica se manje traži da bude prvi kreator tima sa ograničenim radijusom kretanja, a daleko više da budu agresivni – da pomognu u defanzivnim akcijama tima koje počinju sve bliže protivničkom golu, da pomognu u presingu, da konstantno zatvaraju linije dodavanja kada protivnik ima loptu, otvaraju prostor za druge igrače, kao i da se sami pojavljuju na drugim delovima terena. Ukratko, da budu taktički i fizički daleko korisniji svom timu.

Takođe, od njih se traži i da budu direktna opasnost pred golom rivala, što se može videti na grafikonu ispod.

Kako se menja ‚‚desetka”: Nekada Rikelme i stara škola, danas fizika i taktika
Fudbaleri iz 5 najjačih liga Evrope koji u sezoni 2018-19 u najvećoj meri igraju na poziciji polušpica, poređani po broju očekivanih golova (xG) i očekivanih asistencija (xA). Samo igrači sa 800+ minuta i iz timova sa posedom lopte 50% ili više.

Zelena boja na grafikonu je broj očekivanih golova od ovih polušpiceva (metrika na osnovu koje se predviđa koliko je realno golova da igrač postigne, na osnovu udaraca koje upućuje – detaljnije smo o tome pisali u tekstu ‚‚Kako Liverpul evoluira”), dok je žuta broj očekivanih asistencija.

Ovo nam pomaže da vidimo kako ofanzivci stvaraju šanse i ulaze u iste, bez da ta slika bude iskrivljena time da li su pomenute šanse bile ili nisu bile iskorišćene. I jedan zaključak se nameće – čak 12 od 22 igrača su imali veći xG od xA.

Dakle, ove moderne ‚‚desetke” u većoj meri su direktna opasnost po gol protivnika pre nego time što kreiraju šanse za druge. Rojs je izvanredan, kao i Fekir i Firmino, dok su i Ali i Gilfi Sigurdson daleko iznad proseka. Iako ovakve podatke za početak decenije nemamo, instinktivni zaključak je da je tada situacija među ‚‚desetkama” bila drugačija.

Agresivne ‚‚desetke” su danas norma

Nabil Fekir
(Photo by Ross Kinnaird/Getty Images)

No,kao što je na kraju prošle i početku ove formacija 4-2-3-1 bila norma, tako je i danas norma da igrač na poziciji iza napadača mora da doprinese u svim aspektima igre, barem u većoj meri nego što je tada bio slučaj. Zato današnje ‚‚desetke” u sve većoj meri imaju obavezu da ostvaruju i defanzivan učinak – nemojte to mešati sa vraćanjima blizu svog gola, defanzivan učinak se može ostvariti i daleko od gola.

Stoga smo 22 igrača sa gornjeg grafikona uporedili po broju defanzivnih akcija koje ostvaruju. Defanzivne akcije su startovi na loptu (eng. tackles), presečene lopte (eng. interceptions), načinjeni faulovi i blokovi (ne samo blokirani šutevi, već i centaršutevi i dodavanja).

Kako se menja ‚‚desetka”: Nekada Rikelme i stara škola, danas fizika i taktika
Fudbaleri iz 5 najjačih liga Evrope koji u sezoni 2018-19 u najvećoj meri igraju na poziciji polušpica, poređani po broju defanzivnih akcija. Samo igrači sa 800+ minuta i iz timova sa posedom lopte 50% ili više.

Samo letimičan pogled na donji deo liste ukazuje na igrače koji ne rade mnogo toga bez lopte. Mesut Ozil, Hatem Ben Arfa i Dimitri Pajet jesu odlični primeri klasičnih, ‚‚old school” polušpiceva. Čak i neki igrači poput Marka Rojsa i Roberta Firmina ne nalaze se onoliko visoko na listi koliko bi se očekivalo, ali na njihove defanzivne brojeve utiče i izuzetno visok posed lopte Liverpula i Dortmunda.

U vrhu liste su baš oni igrači koje smo pominjali kao prototip novog trenda – Ali, Fekir, pa i Aron Ramzi, Džesi Lingard i Hertin izvanredni Ondrej Duda. Na grafikonu ispod možete da vidite kako se igrači pozicioniraju po načinu igre kada se ukrste napad i odbrana.

Kako se menja ‚‚desetka”: Nekada Rikelme i stara škola, danas fizika i taktika
Fudbaleri iz 5 najjačih liga Evrope koji u sezoni 2018-19 u najvećoj meri igraju na poziciji polušpica, poređani po broju defanzivnih akcija i broju očekivanih golova na 90 minuta. Samo igrači sa 800+ minuta i iz timova sa posedom lopte 50% ili više.

Čak i veliki broj igrača koje vidite u gornjem levom kvadrantu – koji ne uspevaju da budu mnogo opasni po pitanju ulaska u prilike za gol – ostvaruju odličan defanzivni učinak. Agresivnost je važan deo njihove igre i retki su treneri koji to ne zahtevaju od svojih ‚‚desetki”.

Desetke bez doma

I sve navedene promene u poslednjim godinama dovele su one koji potpadaju pod kastu klasičnih kreatora igre da se nađu u neugodnoj situaciji. Isko je u Real Madridu pod Zinedinom Zidanom uspevao da bude važan faktor zbog forsiranja romba u sredini terena, pa je igrao odmah iza tandema Kristijano RonaldoKarim Benzema.

Sa dolaskom Solarija najčešće ulazi sa klupe, a i kada je na terenu uloga mu je izmenjena. Isko, kao i njemu slični igrači, imaju različite karakteristike od onih koje se danas traže.

Kutinjo je još u završnom periodu provedenom u Liverpulu bivao sve manje bitan faktor u igri Redsa, zbog promene sistema u 4-3-3 gde je polušpic nepotrebnost. U Barseloni ta pozicija ne postoji već decenijama, pa je Kutinjo primoran da igra ili kao levi centralni vezista ili kao levo krilo.

Kako se menja ‚‚desetka”: Nekada Rikelme i stara škola, danas fizika i taktika

Ipak, ova prva pozicija mu očigledno nije prirodna, dok na drugoj prednost ima Usman Dembele. Slično je i sa Hamesom Rodrigesom, koji u Bajernu šanse dobija na kašičicu, a kada i jeste na terenu, uglavnom ne dobija ulogu koja najviše odgovara njegovim kvalitetima.

Oko klasičnih ‚‚desetki” se svet više ne vrti. Sada je važnije učestvovati u precizno uigranim napadima, vršiti presing i biti podjednako vredan igrač kao i svaki drugi na terenu. Ipak, kao i život, i fudbal je cikličan. Stvari dolaze i prolaze.

Zato, ako vam u ovom trenutku nedostaju ‚‚old school” plejmejkeri, ne brinite se, jednom će oni ponovo vladati terenom.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime