INTERVJU Srđan Jovanović o Ronaldu, Mažiću, Kolini, fori sa Pepeom: Najbolji sudija najmanje greši

Naš najbolji (mladi) fudbalski sudija Srđan Jovanović živi svoje snove i na najbolji način predstavlja Srbiju širom sveta.

Pravo sa finala U21 Evropskog prvenstva, za Meridian sport je u opširnom intervjuu pričao o brojnim zanimljivostima svog poziva.

Još kao školarac je pravio žute i crvene kartone, i dok su vršnjaci “terali loptu” po terenčetu u kraju, on im je delio pravdu. Životni put mu se tako nametnuo sam po sebi.

I Srđan Jovanović (33 godine) krupnim i sigurnim koracima, odvažnog stava i sa pištaljkom u ruci ide tom “nacrtanom” stazom uspeha.

Trenutno je naš najbolji sudija, bez premca. Pripada Prvoj grupi FIFA sudija, ispred koje je jedino Elitna grupa. Do sada je sudio dva velika finala, U19 EP pre dve godine u Gruziji i nedavno igračima do 21 godine takođe na EURO.

Time je na najbolji način zaokružio petogodišnji ciklus sa FIFA grbom.

Jovanović je u opuštenom razgovoru, tokom kojeg se ispostavilo i da smo svojevremeno zajedno trenirali fudbal, otvoreno i zanimljivo pričao o brojnim temama.

Karijera u usponu, Milorad Mažić i neizbežno poređenje, VAR sistem, Kristijano Ronaldo i ostale zvezde, fora sa Pepeom, Kolinina knjiga… Krenuli smo od najsvežijeg, jer se vratio iz Italije gde je u Udinama delio pravdu Španiji i Nemačkoj (2:1) u finalu U21 EP.

– Zaista je sjajna stvar biti deo ovakve priče, makar bio sakupljač lopti ili gledalac. Možete da zamislite kako je kada dobijete priliku da određujete početak i nastavak igre na jednoj ovakvoj utakmici – počinje priču Jovanović za Meridian sport i nastavlja:

– Pjerluiđi Kolina napisao je knjigu „Moja pravila igre“, koju sam pročitao jedno „par hiljada puta“. Svaki pasus.

On kaže da su nama sudijama sve utakmice iste, samo su neke malo više iste. E, finale je takva utakmica. Da li je u kartanju ili u fudbalu ispred škole, ali je finale. Podsvest radi svoje.

U pripremi utakmice sa članovima mog tima, Urošem Stojkovićem i Milanom Mihajlovićem, rekao sam da odsudimo najbolje što znamo, ništa novo.

Ne treba da dosudimo kazneni udarac tako što ću da napravim kolut unapred pa da pokažem na tačku, već da radimo na način koji nas je i doveo do finala.

U dubini duše, znaš da bi bilo dobro da sve ispadne kako treba. Ima pritiska, ali pozitivnog. Srećom, sve je ispalo kako treba, i možemo da budemo jako zadovoljni.

SUPERLIGA, MEĐUNARODNI SUDIJA, VEČITI DERBI

Svi se pitaju kada će da deli pravdu na derbiju i zašto do sada nije. Pod svi misli se na ovdašnje ljubitelje fudbala, a posebno na one sa obe strane Topčiderskog brda.

– Kada sam počinjao da sudim, želeo sam da stignem do Superlige, da postanem međunarodni sudija i da sudim derbi.

Bože zdravlja, biće derbi pre ili kasnije. Čim je ovako, znači da tako treba i da bude. Normalno je da sa ovim finalom ambicije ne prestaju.

Cilj mi je neko veliko takmičenje A selekcija, što znači Evropsko i Svetsko prvenstvo. Biti tamo znači da si sudija elitne grupe i da si napravio veliki uspeh – ističe Jovanović.

Na pitanje da li više želi finale Lige šampiona ili Svetskog prvenstva, kratko i jasno odgovara:
– Finale Svetskog prvenstva.

BEZ SREĆE SE NE MOŽE NI U PRODAVNICU

Karijera Srđana Jovanovića napreduje krupnim koracima, a pored neophodnog znanja i neospornog kvaliteta, još nešto ističe kao vrlo bitno.

– Moj pokojni stric Srđan Jovanović bio je sudija najvišeg ranga, svi koji ga pamte kažu da je bio dobar sudija.

Uz njega, još tamo neke 2001, počeo sam da se interesujem ozbiljnije za suđenje, mada sam to voleo od malih nogu.

Verovatno je nešto i u genima, iako mi nije rođeni stric imamo čak i mladež na ruci na istom mestu, skoro iste veličine. To je neverovatno – kaže 33-godišnji Beograđanin.

Jovanović je pet godina na velikoj sceni, član je Prve grupe FIFA sudija i jasno zna čemu teži. Jer, velika takmičenja kao što su EURO i Mundijal sude samo arbitri iz Elitne grupe.

– Sa 27 godina došao sam na Superligu, godinu dana kasnije postao i internacionalac. Da bi postao međunarodni sudija, potreban ti je sticaj hiljadu srećnih okolnosti, kao i u životu.

To što je neko došao do nekog statusa ne znači da je bolji od onih prethodnih, već da je imao i veliku dozu sreće.

Kvalitet – da, ali sreća je nešto bez čega ne može da se ode ni u prodavnicu. Na nivou UEFA jedan sam od najmlađih sudija i sve ide u dobrom pravcu.

Do sada sam sa mojim timom sudio utakmice Lige Evrope, kvalifikacije za Svetsko i Evropsko prvenstvo, nadam se da ćemo nastaviti u tom pravcu.

ČAST JE POREĐENJE SA MAŽIĆEM

Milorad Mažić je neko ko važi za sudijskog simbola na našim prostorima. Dugo pre njega nismo imali takvog asa “u crnom”, sada je Jovanović na odličnom putu da možda bude i bolji.

– Meni je normalno da sudiji koji je pre godinu dana bio akter finala Lige šampiona u medijima traže naslednika.

Ne možemo da kažemo „novi Zoran Petrović“, jer je on sudio davno. Mažić je definitivno jedan od naših najboljih sudija svih vremena!

Ne možemo ni da poredimo današnji fudbal sa 30 kamera i nekada kada greške sa tri kamere nisu mogle da se vide.

On je svoj čovek, ja sam svoj. I svako gradi karijeru na svoj način.

Nema pravila. Ja sam posle godinu dana u prvoj kategoriji dobio Evropsko prvenstvo za mlade, što se ne dešava često. Na kraju i finale.

Kažu mi: “Mažić je sada u Kini, znači da ćeš ti sada doći na vrh”. Nemamo mi rezervisano mesto za Srbiju u elitnoj grupi. Između njega i Zorana Petrovića prošlo je 25 godina.

Mažić se za to izborio krvavim radom, na meni je da to mesto na isti način zaslužim. Imamo sudije koje su počele međunarodnu karijeru u trećoj kategoriji i završili je na tom nivou, ili ceo život ostanu u prvoj.

KOLINA, ROSETI, RICOLI

Jovanović životno pripada generaciji koja je odrasla na Kalču. Serija A, TV i tri popodne vikendom, a na ekranu asovi kakvih danas nema. Ne u smislu bolji igrači, nego šmekeri na terenu. Toti, Bađo, Pirlo – dovoljno.

– Meni se najviše sviđa italijanski stil, to je nekako i tradicija srpskih sudija da vole Italijane. Ranije, kada sam počinjao, to sam i za sajt UEFA rekao, uzori i idoli bili su mi: Pjerluiđi Kolina, Roberto Roseti, pa Nikola Ricoli.

Oni su uvek visoki, atletski građeni, kao manekeni. Danas više nemam idola. Mnogo se promenilo suđenje, nekada su sudije bile stroge, sa brkovima.

Sada se traži profesionalizam, distanca, mirnoća bez fizičkog kontakta sa igračima. Potreban je i osmeh, mada se ja ne smejem mnogo, jer mi to ne ide uz sudijski poziv, pa i Mažić važi za sudiju koji se ne smeje.

Neke sudije poput Čakira sve rešavaju bez reči, očima, govorom tela.

PORODICA, ODRICANJA I POSAO UZ SUĐENJE

Kao i profesionalni sportisti, i sudije vredno treniraju. Nije to samo izađeš na teren i odsudiš. Imaju i prateće seminare i obuke za usavršavanja, što je daleko kompleksnije od onoga što se vidi na samom terenu.

– Treniram pet, šest puta nedeljno. Imam porodicu, ženu i tri sina od četiri i dve godine, i tri meseca. Često sam odsutan od kuće i zahvaljujem im se na podršci.

Imam ogromnu podršku u kompaniji “Adam Šped”, u kojoj inače radim, a koja se bavi transportom i carinjenjem robe.

Kada smo pregovarali, dogovorili smo se da radim pola radnog vremena, što je neuobičajeno u Srbiji, ali ne i u Evropi.

Danas nije realno da radiš osam sati i da se posle toga profesionalno posvetiš suđenju. Ali zaista imaju razumevanja za mene i hvala im na tome.

Takođe, bez podrške FSS i FSB, matične beogradske sudijske organizacije, sve bi bilo mnogo teže.

KRISTIJANO RONALDO I FORA SA PEPEOM, ARSENAL I CRVENI KARTON

Jedna od najvećih utakmica u karijeri Jovanovića i njegovih pomoćnika bila je u kvalifikacijama za Mundijal. Prvi put Kristijano Ronaldo, Portugal kao evropski prvak…

– U tom trenutku bilo je to za mene nešto novo, pozitivan pritisak kada vidiš takvog fudbalera pored sebe. Jednog od najvećih ikada, kojeg si do juče gledao samo na televiziji.

Ali taj osećaj trajao je 10-15 minuta, posle je sve prošlo. Za taj meč vezana je i jedna anegdota.

Pepe, koji je poznat kao temperamentan igrač i koji može da bude “troublemaker“, tada je igrao sa našim Duškom Tošićem u Bešiktašu.

Napravio sam štos, pre utakmice u tunelu sam mu prišao i rekao da ga je Duško pozdravio, iako ga nikada nisam sreo, video i ne poznajem ga lično.

Računao sam, neće praviti problem prijatelju prijatelja. I zaista je bio jako korektan, mada nije ni bilo razloga da bude drugačije u pobedi nad Farskim Ostrvima od 5:1.

Pamtim i duel Bate Borisov – Arsenal, bio je jako zanimljiv. Isključio sam Lakazeta zbog udaranja laktom. Prvi put smo sudili nokaut fazu Lige Evrope. Na kraju mi je Petr Čeh čestitao i priznao da je isključenje Lakazeta bilo opravdano.

NAJPOŠTENIJI SUDIJA ILI NAJBOLJI SUDIJA JE ONAJ KOJI NAJMANJE GREŠI

Možda zvuči nezahvalno ili neobično, ali za Srđana Jovanovića u fudbalskom svetu važi da je “najpošteniji sudija”.

– Čitam novine, portale, neiskren bih bio kada bih rekao da ne čitam. Kada pročitam „Jovanović najpošteniji sudija“, mislim da je to prenaglašeno.

Ali, razumem šta znači naslov u medijima, i šta ljudi vole da pročitaju. Ako se tako piše o meni, mogu samo da kucnem u drvo.

Šta znači najpošteniji? Mi svi grešimo. Ako je neko pogrešio, to ne znači da nije pošten. Najbolji sudija je onaj koji najmanje greši, a ne onaj koji ne greši. Taj ne postoji.

Surovo je pričati o tome da li je neko pošten ili ne. Nama je svaka sledeća utakmica najvažnija, i brzo će se zaboraviti ovo finale ukoliko ne budemo u nastavku karijere na visokom nivou.

Specifičnost našeg posla je to što te pamte po poslednjoj utakmici ili po najvećem skandalu. Mogao si prethodno vrhunski da odsudiš 200 utakmica, ako si na poslednjoj doneo neku lošu odluku, pamtiće te po tome.

VAR

Dotaklo smo se i video tehnologije. Sa kim bolje pričati kako funkcioniše VAR, odnosno koje su prednosti i mane, do sa samim arbitrom.

– Prema pravilima, sudija iz VAR sobe može da predloži sudiji da ide da pogleda situaciju, a sam sudija odlučuje da li ide ili ne.

Ako se sudiji predloži, a on ne ode i ustanovi se da je doneo pogrešnu odluku, onda je u velikom problemu. Ako ispoštuje predlog i donese ispravnu odluku, sve je ok.

Proverava se da li je bio penal ili ne, da li je bio pogodak ili ne, da li je bio direktan crveni karton ili ne, što se ne odnosi na drugi žuti, i proverava se identitet igrača kod dodeljivanja kartona, ukoliko postoji neka nedoumica.

Ali nije samo to VAR. Svaki gol se provera od početka akcije, da li je prethodno bilo prekršaja, ofsajda, da li je lopta izašla van terena.

VAR protokol ispisan je na 56 strana, traje tokom cele utakmice, iako na prvi pogled izgleda da se koristi samo kad sudija ode da pogleda situaciju.

Ideja VAR-a je da se očisti fudbal od ozbiljnih greška, one koje ceo svet prepozna, a ne da se napravi bezgrešno suđenje, jer ono ne postoji.

VAR je tu da očisti fudbal čak i od nasilnog ponašanja igrača. Na Mundijalu u Rusiji nije bio nijedan crveni karton za nasilno ponašanje, pljuvanje, udaranje bez lopte…

Sada u podsvesi svi igrači znaju da se sve vidi i da crveni karton može da dobije i posle deset minuta od nekog udarca koji se u prvi mah nije video.

Mislim da će se u budućnosti još razvijati a za sada je dao odlične rezultate. Ne postoje za sada greške kao što je bilo da se Englezima ne prizna gol, a lopta prešla liniju za pola metra.

SUĐENJE NEKAD I SAD

Kako se godinama menjao fudbal, tako se menjaju i tendencije suđenja. Sve je mnogo modernije, ali se dosta radi i na pristupu i ponašanju sa samim igračima.

– Suđenje se dosta promenilo. Nekada se išlo na sejanje straha i sudije su bile te koje su namrštene, sa brkovima, koje su delile pravdu.

Sada se od nas traži da budemo profesionlani, mirni na terenu, odmereni, na distanci. Nikakva dodirivanja s igračima, jer ako ga pipneš iz najbolje namere, on može da napravi skandal od toga, da padne…

Ne smejem se mnogo, ne ide mi uz sudijski poziv, ali osmeh nekad reši nešto – pokazao je Jovanović na penal, čitaj na za kraj razgovora.