Ideja o brzoj kupovini fudbalera posle Svetskog prvenstva nije uvek dobra

El Hađi Dijuf
OSAKA - JUNE 22: El Hadji Diouf of Senegal protests to the officials during the FIFA World Cup Finals 2002 Quarter Finals match between Senegal and Turkey played at the Osaka-Nagai Stadium, in Osaka, Japan on June 22, 2002. Turkey won the match 1-0 with a Golden Goal in extra-time. DIGITAL IMAGE. (Photo by Alex Livesey/Getty Images)

Veliko fudbalsko takmičenje je uvek prilika za fudbalere da dobrim igrama izgrade sebi mnogo bolji status na klupskoj sceni, što je pored činjenice da imaju čast da igraju za svoj nacionalni tim, druga najveća inspiracija da daju sve od sebe, nadmaše granice ne samo svojih fizičkih mogućnosti, nego i sopstvenog talenta.

Možda je podela pojednostavljena, ali se igrači po završetku mundijala (ili kontinentalnog prvenstva) mogu svrstati u tri grupe: one koji su opravdali svoj status i pružili igre u skladu sa njim; one koji su podbacili; one koji su bljesnuli i sebi podigli cenu. Tržište se uvek dodatno aktivira kada se nacionalni timovi vrate kućama i fudbaleri dobiju zasluženi odmor. Zapravo, tada krene ,,lov” na one koji su se posebno iskazali.

Zašto volonteri najviše vole utakmice u kojima igra Japan?

Istorija Svetskog kupa je puna primera fudbalera koji su bili skoro nepoznati, a poprište mundijala napuštali opsedani menadžerima i zasipani ponudama. Neki od njih su kasnije postajali prave zvezde, ali mi bismo se podsetili nekolicine koji baš i nisu.

Oleg Salenko

Kažu da je granica od šest golova postala neka vrsta kletve za sve napadače na Svetskom prvenstvu. Zaista, granica odavno nije probijena, a jedan od onih koji je sa toliko pogodaka zaslužio Zlatnu kopačku je Oleg Salenko, reprezentativac reprezentacije Rusije na mundijalu u SAD 1994. godine. To mu je donelo ugovor sa Valensijom kojoj nije smetalo to što je pet od šest golova postigao na samo jednoj utakmici (Kamerun).

Salenko se nije snašao na Mestalji iako je prethodnu sezonu redovno postizao golove za Logronjes, pa je sledeće godine prosleđen Rendžersu, a zatim ga je put vodio u Istanbulspor, Kordobu i Šćećin.

El Hađi Diuf

Ne postoji navijač Liverpula koji ne pamti ovog Senegalca, koji je na Enfild stigao posle izvanrednih igara u dresu Senegala na Svetskom prvenstvu 2002. godine. Dočekao ga je ugovr na pet godina i ushićeni navijači na Kopu. Ushićenje je međuti, brzo splasnulo, a Senegalac će ostati zapisan na svakoj mogućoj listi najvećih klupskih razočaranja Premijer lige.

 Kilijan Mbape je najbolji mladi igrač Evrope! Gde su i šta rade dosadašnji dobitnici?

Posle minimalnog učinka u prvoj sezoni, u drugoj je postigao smao jedan gol, a Enfild je napustio nedostojanstveno i u svađi sa svim živima, počev od navijača pa do Žerara i Karagera.

Alberto Tarantini

Po frizuri bi mogao da se meri sa sadašnjim fudbalerom Mančester Junajteda Felainijem, ali po tragu koji je ostavio u Birmingemu, Argentinac zaslužuje samo negativne ocene. Bio je član selekcije Gaučosa koja je osvojila titulu na svom tlu 1978. godine, ali ga je i tada pratio glas fudbalera neuravnoteženog ponašanja. Sa samo 22 godine je stigao na Sent Endrjus, ali se tu zadržao samo jednu sezonu.

Klub je napustio posle tuče sa navijačima na tribinama stadiona, ali njegovo ponašanje ga nije omelo da za nacionalni tim odigra čak 61 utakmicu.

David Odonkor

Iako je od završetka karijere ovog bivšeg nemačkog fudbalera i reprezntativca prošlo svega nekoliko godina, malo koji ljubitelj fudbala će ga se setiti bez bar malo napora. Bio je standardan u sastavu Jirgena Klinsmana na mundijalu 2006. godine, a fudbalsku javnost je oduševio svojom brzinom i prodornošću na krilu. Betis je po završetku Svetskog kupa na jega potrošio 6 miliona evra (ko zna koliko bi to bilo u današnjim uslovima), ali se nije usrećio.

Ne propustite prvo kolo Superlige!

Odonkor je u ekipi iz Sevilje proveo pet godina igrajući u proseku deset utakmica godišnje zbog problema sa povredama. Karijeru je završio u ukrajinskoj Hoverli.

Kleberson

Ima neka loša ,,veza” između brazilskih fudbalera i Mančester Junajteda. Jedan od onih fudbalera iz najtrofejnije fudbalske zemlje na svetu je Kleberson, član šampionske generacije iz 2002. Doduše, Ferguson ga je na Old Traford namamio tek godinu dana docnije, ali bolje da nije.

Došao je iste sezone kad i Kristijano Ronaldo, ali je u naredne dve godine odigrao samo dvadesetak utakmica posle čega je prosleđen Bešiktašu. Iako je igrao aktivno do pre dve godine, nigde nije ostavio posebno dubok trag.

Stefan Živarš

Zajedno sa ostalim saigračima iz generacije Trikolora koja je 1998. godine postala najbolja na svetu, bilo mu je suđeno da unovči svoje dobre igre. Čak je i Mišel Platini imao veoma visoko mišljenje o njemu, što je bilopresudno prilikom njegovog odlaska u Njukasl. Skoro četiri miliona funti je tada bio veliki novac, ali ga ovaj napadač uopšte nije opravdao.

Kvote za mečeve Evropskog U19 prvenstva se nalaze ovde

Među Svrakama se zadržao svega osam meseci i odigrao samo četiri utakmice. Prodat je Rendžersu, ali je razočarao i u Glazgovu, da bi tek u Okseru ponovo počeo da postiže golove.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime