Miroslav Muta Nikolić više nije trener Partizana. Posle nešto više od pet meseci nakon što je sa crno-belima potpisao ugovor do 2020. godine, pomoćnik Aleksandra Đorđevića u reprezentaciji Srbije napustio je klupu „Parnog valjka“ usled serije loših rezultata.

Nikolić je nekadašnjeg šampiona Evrope predvodio na samo 19 takmičarskih utakmica, a ostvario je svega šest pobeda, a nakon poraza od Cedevite u hali „Aleksandra Nikolić“, petog uzastopnog, bilo je jasno da će u Partizanu nešto morati da se menja.

Meridian vodi na Mundijal

Navijači su sa tribina na nekoliko prethodnih mečeva jasno poručili da Muta više nije poželjan na klupi njihovog omiljenog kluba, na šta je očigledno reagovao Upravni odbor na čelu sa novim predsednikom Ostojom Mijailovićem i Nikolića ubrzo na vanrednoj sednici razrešio dužnosti.

Godina za oporavak, dve za rezultate

Nikolić je odmah nakon imenovanja na mestu novog trenera Partizana započeo seriju izjava o tome kako će klubu biti potrebna najmanje jedna sezona kako bi stao na noge i rešio sve probleme usled ogromnih dugovanja i stanja u mladolikoj ekipi.

“Moramo da budemo realni. Partizan prve godine treba da se konsoliduje, da postavi sistem, selektira tim, a druge da pokuša da napravi rezultat. Svi, navijači, novinari, igrači treba da veruju u to i pokažu strpljenje“, bila je prva Mutina izjava nakon što je došao na mesto aktuelnog stručnjaka Budućnosti, Aleksandra Džikića.

Za 50 dinara na Svetsko prvenstvo?! Da, moguće je!

To je zaista bio realan komentar. Suludo je ponavljati u kakvim se Partizan dugovima već godinama nalazi. Od kluba koji je 2010. godine priredio dva možda i najuzbudljivija meča u Evroligi na Fajnal foru u poslednjih nekoliko godina do ekipe koja ne može da računa na pobedu ni protiv FMP-a kod kuće – to je put kojim je Partizan prošao u prethodnih sedam sezona.

Očekivati te magične trenutke na startu 2016/17 mogao je samo onaj ko apsolutno ne poznaje situaciju u Humskoj 1 ili ne želi da shvati u kakvom kanalu se crno-beli trenutno nalaze. Mada, kada je Nikola Peković krajem 2016. godine najavio „finansijski oporavak“, ponadali su se navijači Partizana da će bivša NBA zvezda vratiti klub tamo gde pripada.

Međutim, onda dođu trenuci kada mediji Pekovića povezuju sa svim drugim stvarima osim sa Partizanom u koji navodno mesecima nije kročio, Nikolić postaje trener kluba očigledno u dogovoru sa „fantomima“, odnosno sa večnim Draganom Todorićem, a dugovi i dalje vise iznad glave kao novogodišnja rasveta po Beogradu.

Kladi se na pobednika Evrokupa!

Kako onda funkcionisati, „previžeti“ dan, plaćati igrače od računa do računa? Iz kog džepa vaditi pare kada na vrata „zakuca“ dug koji je već odavno zaboravljen? Da, a kako istovremeno misliti i na rezultate?

Kako je došlo do rastanka?

Već prvi takmičarski duel Partizana sa Nikolićem na toj „razvaljenoj“ stolici pokazao je zašto se Muta toliko trudio da objasni domaćoj javnosti da u prvoj sezoni ne treba juriti rezultate. Mladi sastav poražen je od Mornara u Baru u okviru četvrtfinala ABA Superkupa, novoformiranog takmičenja.

„Potvrde“ Nikolićevih izjava nastavile su da stižu na klupsku adresu. Usledio je poraz u Skoplju od MZT-a u prvom kolu ABA lige, a zatim i još jedan od Mornara u drugoj rundi. Tesna pobeda nad FMP-om kao da je bila neka vrsta uvertire pred jedno od najvećih poniženja Partizana u proteklih nekoliko godina.

Alba im je u Berlinu zatrpala koš u Evrokupu i na kraju ubacila čak 111 poena uz 85 primljenih. Ipak, počeli su crno-beli nešto ofanzivnije i u narednih pet mečeva zabeležili četiri trijumfa, od čega tri na strani, uključujući veliku pobedu nad Bilbaom u Španiji.

Može li Bajern do titule u Evrokupu? Kvota je odlična!

Svetlo na kraju tunela videli su mnogi u crno-belim bojama kada je Partizan već u narednom kolu ABA lige ubedljivo savladao Cibonu u Zagrebu uz fantastičan debi ispostaviće se izgubljenog centra Samarda Samjuelsa koji je zabeležio 16 poena i sedam skokova za samo 16-ak minuta u igri.

Tada su se mnogi ponadali da je Muta možda pogrešio kada je rekao da u prvoj sezoni ne treba juriti rezultate. Jer, zašto da ne? Imamo fantastične plejmejkere u Najdželu Vilijams-Gosu i Patriku Mileru, Vanja Marinković je napokon oslobodio svoje košarkaške kvalitete onim neverovatnim nastupom u Zadru, a tek što je Samardo pokazao igru protiv Cibone! To su idealni uslovi, zar ne?

Pa… Ne. Samardo je samo bleda kopija košarkaša koji dolazi iz bednih kvartova Jamajke i svoj cilj je ispunio onog trenutka kada je ugledao malo veći novac, NGW i Miler ne mogu sami da vuku ekipu, a Marinković očigledno još nije dovoljno zreo za „rafal u nizu“.

To potvrđuje i osam poraza u poslednjih devet mečeva.

„Ameri soliraju“, a šta je sa odbranom?

Odbrane nema, ne postoji. Miroslav Nikolić je u tom segmentu potpuno zakazao. Ceo pripremni period, uvodni mečevi i ne tako iznenadni porazi na startu sezone nisu predstavljali glavne probleme.

Izgubljene lopte „izgubljenog“ Partizana u Litvaniji

Glavni problem bila je odbrana, ali i utisak da su košarkaši Partizana „ostali“ na početku sezone. Jednostavno, napredak se ne primećuje.

„Ameri soliraju, Ameri soliraju, Ameri soliraju“. Nikolić je to izjavio nekoliko puta posle neprijatnih poraza kod kuće. Govorio je on i o slaboj odbrani i dodatnim pojačanjima koja bi eventualno popravila igru u defanzivi, ali ta defanziva očigledno nikada nije ni postojala.

Baš kao što nikada nije postojala ni šansa da Partizan postane ozbiljniji tim sa Miroslavom Nikolićem na klupi. Muta je za „sve je to normalno“ atmosferu i to radi zaista perfektno, ali ne i čovek koji bi bivšeg evropskog prvaka trebalo da izbavlja iz blata. Taj posao izgleda ne može da obavlja nijedan drugi čovek, već znak valute – €.