Fudbaleri u ratu: Kada su teren zamenili bojnim poljem!

Veliki rat je u većem delu Evrope ostavio nesagledive posledice. Srbija je izgubila trećinu stanovništva tom prilikom, rat je besneo na mnogim frontovima a niko nije bio pošteđen. Jedna od najvećih bitaka je odigrana na reci Somi, a u njoj su učestvovali i Englezi. Tačnije, u toj bici su učestvovali engleski profesionalni fudbaleri.

Britanska armija je tokom Prvog svetskog rata imala u svojim redovima 17. bataljon. On je bio sastavljen od fudbalera, trenera, sudija i ostalih sportskih radnika. Eventualno bi se tu našao i neki zagriženi fudbalski navijač ali je bataljon formiran i funkcionisao kao fudbalski. Otkud toliko fudbalera u vojsci, logično je pitanje.

Kladi se na Engleze!

Početkom rata je ideja bila da se fudbalskim mečevima održava voljni momenat u narodu. Trebalo je da se događajima na koje će dolaziti mnogo publike skrene pažnja sa ratnih dejstava. Pojavio se otpor toj ideji a britanskim medijima su počeli da se javljaju vojnici sa fronta. Oni su u pismima navodili da uopšte nije zabavno da se u Britaniji igra fudbal i da se narod zabavlja dok oni ginu u rovovima.

Zbog takvog stava se protiv ideje o fudbalu tokom rata okrenuo i kralj Džordž. Najavio je smanjenje novca za fudbalsku asocijaciju ukoliko se ne uključe u operacije. Jedna od najuticajnijih ličnosti engleske kulture tih godina, Artur Konan Dojl, izjavio je tom prilikom da bi fudbaleri mogli da pomognu u ratu jer su veoma snažni i izdržljivi, što je na fudbalske čelnike izvršilo dodatni uticaj.

Premijer liga se vraća!

Igrači Hartsa, ceo tim Škota, je još nekoliko meseci ranije pristupio vojsci bez ikakvog oklevanja. Tada su bili najbolji škotski tim ali ih se čak sedmorica nikada nisu vratili iz rata. Mnogi profesionalci iz Engleske se takođe nikada nisu vratili u matičnu zemlju.

Prvi se vojsci pridružio štoper Frenk Bakli. On je već imao iskustva sa vojskom, fudbalska karijera mu je bila na zalasku i odlučio je da pomogne državi. Ukupno su 122 profesionalna fudbalera uzela učešće u ovom bataljonu.

Valter Tul je bio tek treći tamnoputi igrač koji je zaigrao profesionalni fudbal u Engleskoj, a bio je deo i ovog bataljona. On je poginuo u Francuskoj, 1918. a njegovo telo nikada nije pronađeno. Tokom rata se nekoliko puta isticao i bio je prvi čovek tamnije puti koji je dobio oficirski čin u britanskoj vojsci.

Igra se i celo kolo Čempionšipa!

Tada pod imenom Klepton a danas poznatiji kao Lejton Orijent ostao je bez svih igrača na početku rata. Igrački kadar se kolektivno pridružio vojsci i otišao u kontinentalni deo Evrope da ratuje. Ukupno je 41 čovek, celokupan igrački kadar uz još neke ljude iz kluba stavio svoj život na raspolaganje kralju i državi.

Trojica su poginuli, neki su povređeni i nisu mogli da nastave sa fudbalom ali je ostatak ekipe bio tu i 1921. godine. Tada je Lejton igrao protiv Nots Kauntija a prvi put u istoriji neki od članova kraljevske porodice došao da poseti fudbalski klub. Tada je Princ od Velsa želeo da se zahvali Lejtonu za patriotski čin tokom rata.

Nekoliko engleskih reprezentativaca je takođe učestvovalo u bici na Somi. Pored već pomenutog Frenka Baklija visok čin je nosio i igrač Čelsija Vivijan Vudvard. Džek Kok, Fred Bulok, Tim Holeman, Persi Hamfris, Erni Sims i Ernest Vilijamson su takođe bili i reprezentativci Engleske i vojnici.

Reprezentativci Velsa Džejms Vilijams i Fred Kinor kao i njihov kolega Džek Doran, reprezentativac Irske, takođe su učestvovali u ratu. Svaki od njih je preživeo rat. Mnogi od njih su kući doneli ordenje.

A možeš da se kladiš i na kup!

Engleska je u ratu bila na pobedničkoj strani. U Francuskoj, nedaleko od mesta bitke, postoji spomenik fudbalerima koji su dali živote. Ipak, ni to ne može biti dovoljna satisfakcija, neko nakon tog poziva nikada više nije zaigrao fudbal, igru koju je voleo!