Nekako je utisak da su se navijači (možda i igrači) malo uljuljkali nakon plasmana na Svetsko prvenstvo i istorijske pobede nad Portugalom. Međutim, istina je da će Srbija morati još mnogo da radi kako bi ostavila trag u Kataru.
Pokazao je to duel u Danskoj gde smo izgubili sa 3:0. Mada je utisak da smo mogli bolje, isto tako stoji i činjenica da smo mogli i ubedljivije da budemo poraženi.
Čini se da je prvi pogodak umnogome uticao na dalji ishod duela. Svedoče o tome i reči selektora Dragana Stojkovića Piksija odmah nakon meča.
– Imali smo period dobre igre, čak i neke dobre šanse, ali večeras prosto nije išlo. Bilo bi sve drugačije da smo dali gol. Ovaj poraz je možda došao u pravom trenutku.
I baš kao što reče selektor, ovaj poraz je možda i dobar. I možda je stigao baš kada treba. Da nas malo vrati u realnost da nismo (još) vrhunska fudbalska reprezentacija. Koliko god imali kvaliteta. A imamo ga.
U ofanizvnoj liniji Aleksandra Mitrovića, Dušana Tadića i imenjaka mu Vlahovića. Zatim Sergeja Milinković Savića, Predraga Rajkovića, Filipa Kostića…
Kada smo već kod Kostića, upravo je po njegovoj strani mnogo “duvalo”. Baš to su koristili Danci i dva od tri gola smo primili sa te strane?!
Odnosi se to na pogotke u drugom poluvremenu. Prvenstveno na onu prodatu loptu Kostića odakle se izrodio centaršut koji je umešno pretvorio u prednost Lindsetrem.
Upravo je sa leve strane stigla lopta do Kristijana Eriksena koji se idealno namestio (bez bilo kakvog bloka) i postavio konačan rezultat utakmice.
Ali, nisu samo akcije kod golova bile problem. Često su Danci ubacivali po toj levoj odbrambenoj strani Srbije. Konstatno su imali višak, napadali prostor, neretko i igrača koji ga je čuvao…
Delovalo je kao da domaćih fudbalera ima barem za dva ili tri više na terenu. Slična situacija i na sredini terena. Gudelj i Lukić u prvom delu igre nisu mogli da prate tempo danskih vezista.
Pojeo nas je domaćin i iskoristio gomilu grešaka našeg nacionalnog tima. Kao recimo kod prvog gola kada se takođe nije izašlo na šut Melea…
Propusta je bilo i biće ih, ali je ključno da selektor Stojković zajedno sa saradnicima otkloni sve mane pred Svetsko prvenstvo.
foto: Srdjan Stevanovic/Starsport.rs ©
Samo tako ćemo i moći da izrastemo u vrhunsku reprezentaciju. Mada, možda bi bilo sve drugačije da je Aleksandar Mitrović realizovao onu šansu na 1:0 u drugom poluvremenu.
Ili da smo u prvom delu igre iskoristili neku od brojnih prilika. Upravo zato bi Kopenhagen trebalo da bude osnova za dalji napredak Srbije. A nikako tačka ponora.
Jer, kako to ponovo dobro reče selektor:
– Ovaj poraz ništa ne znači, niti nas boli.
Poraz je dobar da se otrezne i jos puno rade na uigravanju tima!!!
Tek sad moraju da grizu,ko zna koliko ce im biti teze kad svi budu dali 210 posto.
Ovo je ozbiljna lekcija za reprezentaciju
Moramo čvršće, jače. Ovo je prosečna ekipa. Zamislite kada dodju jači protivnici.
Imamo mi jos mnogo da radimo da bismo napravili nesto na Predstojecem Svetskom prvenstvu.
Mora nesto da se menja. Mi nemamo deanog beka.Pavlovic je ispod prosecan igrač.