Liga šampiona je takmičenje u kojem Barselona nije davala Mančester Junajtedu previše razloga za radost, naprotiv, u dva finala ih je dovodila u stanje sumraka svesti uzimajući trofeje i s kamatom naplaćajući jedan zaostatak iz prošlosti.
Dugovi su naplaćeni, ali Katalonci su nastavili da frustriraju Crvene đavole. Jedan ,,kompleks” su im uručili pre nedelju dana kada su ih pobedili na Old Trafordu iako nisu igrali na posebno visokom nivou. Na Nou Kampu Mančester nikada nije slavio pobedu, a prema šansama koje mu se daju, moguće je da će pričekati još neku godinu.
Barselona je samo dva puta izgubila na Nou Kampu od engleskih timova
Zapravo, svi engleski timovi zajedno su dva puta pobedili Barselonu na njenom terenu, a Crveni đavoli nisu to uspevali ni u mnogo boljem sastavu nego što ga imaju sada. Naravno, svako ima pravo da se nada, ali treba imati u vidu da se Lionel Mesi odmorio propuštanjem utakmice u Primeri.
Ono zbog čega je Barselona bila (valjda jeste i dalje) kivna na svog rivala je istorija koju su ova dva kluba imala pre nego što je nastala ovakva Liga šampiona. Nisu se timovi ni tada sastajali u takmičenju koje je okupljalo državne prvake, ali jesu dva puta u nekadašnjem Kupu pobednika kupova. Prvi slučaj obuhvata četvrtfinalni u sezoni 1983/84 dvomeč, a drugi, koji je mnogo značajniji za ovu priču je došao u finalu istog takmičenja sedam godina kasnije.
Dan kada je Mesi dao gol glavom: Mančester Junajted – Barselona 2009
U oba navrata srećniji i bolji klub je bio Mančester Junajted.
Samo da napomenemo da su Crveni đavoli 1984. godine bili bolji ukupnim rezultatom 3:2 posle trijumfa na Old Trafordu (3:0), ali ih je u polufinalu zaustavio Juventus.
Sparky's brace vs Barcelona clinched UEFA Cup Winners' Cup glory for #mufc on this day in 1991. pic.twitter.com/VuNqWYtwGb
— Manchester United (@ManUtd) May 15, 2015
Finale Kupa pobednika kupova 1991. godine je nešto sasvim drugo. Utakmica se igrala u Roterdamu, a Mančester Junajted je došao sa željom da osvoji svoj prvi evropski trofej posle dvadeset i tri godine. Takođe, trebalo se dokazivati u pozitivnom smislu jer je te sezne istekla petogodišnja zabrana nastupa u Evropi koju su imali engleski klubovi zbog Hejsela. Mančester Junajted se osećao obaveznim da stanje popravi, pogotovo i zbog renomea koji je uživao kao prvi osvajač evropskog trofeja koji je došao iz postojbine fudbala (1956). U svakom slučaju, Aleks Ferguson je imao takvu želju možda i više nego ostali.
Marka Hjuz je dočekao svoju osvetu
Barselona je u polufinalu izbacila Juventus i imala je tim koji se nadao trofeju. U njenom slučaju, to bi bio već četvrti u Kupu pobednika kupova budući da su prethodne osvajali 1979, 1982 i 1989. Generacija kojoj je sa klupe komandovao Johan Krojf, imala je potencijal za najviša dela, ali je to dokazala nešto godinu dana kasnije. U Roterdamu nije išlo.
Najbolje kvote za mečeve Lige šampiona se nalaze ovde
Holanđanin nije mogao da računa na neke ključne igrače kao što su golman Zubizareta, Giljermo Amor i Hristo Stoičkov. Kako se ispostavilo na roterdamskom ,,tiganju”, njihov izostanak je bio nenadoknadiv. Jedan fudbaler Mančestera je imao svoje razloge da želi osvetu. U pitanju je doskorašnji trener Sautemptona i nekadašnji reprezentativac Velsa Mark Hjuz koji je prethodne godine bio otpisan iz ekipe Barselone. On je dao oba gola za svoj tim, mada se za prvi ispostavilo da je delo centarhalfa Stiva Brusa. Jedan od najboljih u redovoima Mančester Junajteda je bio Brajan Robson, asistent kod oba pogotka.
Još jedan sadašnji trener, a tada fudbaler Barselone, Ronald Kuman, dao je jedini pogodak za Katalonce. Posle njegovog gola u 79. minutu, Katalonci su opseli gol protivnika, ali nisu uspeli da zatresu mrežu. U nečemu su ipak uspeli, pošto je nando na kraju zaradio crveni karton.
Ferguson i Krojf su na teren izveli sledeće sastave:
Mančester Junajted
Sili, Irvin, Brus, Palister, Blekmur, Felan, Ins, Robson, Mekler, Hjuz, Šarp.
Barselona
Buskets, Nando, Alesanko, Kuman, Ferer, Bakero, Goikoečea, Salinas, Euzebio, M. Laudrup, Begiristain.
