Bivši fudbaler Crvene zvezde, sada trener crveno-belih omladinaca, Zoran Rendulić u opširnom intervju za Meridian sport govorio je o brojnim fudbalskim temama.
Nekadašnji defanzivac dotakao se igračke karijere, trenerskog početka, saradnje sa Miodragom Božovićem Grofom, Vladanom Milojevićem, boravku u inostranstvu, razlici u mentalitetu kod mlađih i starijih generacija.
Rendulić je aktuelni šef struke omladinskog tima srpskog šampiona, koji u Omladinskoj ligi Srbije trenutno zauzima drugo mesto sa devet bodova zaostatka u odnosu na večitog rivala.
“Partizan ima bodovnu prednost, ali još ništa nije gotovo, imamo međusobni duel sa njima i šest kola do kraja mimo tog duela. Zvezda uvek ide na pobedu u svakoj utakmici i videćemo da li će to biti dovoljno da ih prestignemo. Nismo imali dovoljnu širinu igračkog kadra da na pravi način igramo na svim frontovima na početku sezone”, počeo je perspektivni fudbalski stručnjak i nastavio:
“Iz ove generacije već tri igrača su u prvom timu, nekoliko njih je u Grafičaru i ostalim seniorskim ekipama, a nekolicina praktično kuca na vrata. U današnjem fudbalu nema previše vremena, mlad igrač čim pokaže kvalitet odmah ide direktno u seniorski fudbal, tako da možda ta omladinska selekcija trpi zbog toga. Normalno, titula se podrazumeva, da se afirmiše što više igrača u seniorski tim, da dođe do nekog transfera i kroz to se gleda krajnji ishod. U klubu se znaju prioriteti, zna se ko šta radi.”
Omladinci Zvezde odigrali su veliki broj međunarodnih utakmica, u kojima su ostavili odličan utisak protiv renomiranih protivnika, posebno impresivni bili su protiv AZ Alkmara u elitnom omladinskom takmičenju i na prestižnom turniru u Španiji.
“Ostaje žal za tim duelom sa AZ Alkmarom, mislim da smo ih imali tu drugu utakmicu u Beogradu. Voleo bih da oni osvoje Ligu šampiona, što bi i za nas bila satisfakcija. Veoma sam zadovoljan učinkom na turniru u Španiji gde smo odmerili snage sa jakim protivnicima. Od 11 evropskih utakmica imamo samo jedan poraz, na pomenutom turniru. Igrali smo i sa Sportingom iz Lisabona, pobedili smo ih sa 3:2, a Portugalci će upravo igrati sa Holanđanima u polufinalu elitnog takmičenja za omladince”, kaže Rendulić.
Svako vreme nosi svoje breme, ali sve više provejava utisak da su mlađi naraštaji poprilično drugačiji u odnosu na neka prošla vremena.
“Aktuelne generacije se dosta razlikuju u odnosu na vreme kada sam ja bio nadomak seniorskog fudbala. Danas je igračima sve dostupno, što se tiče pripreme, ishrane, kondicionalnog dela, dosta se vodi računa o svakom pojedinačno. Starije generacije su nekako bile više gladne, više željne uspeha, ove mlađe misle da im to sve pripada samim tim što su tu i dosta njih je lako došlo dovde. Drugačiji su bili karakteri. Meni se dešavalo na početku karijere da mi trener godinu dana ne kaže ništa, samo ćutiš, radiš i čekaš svojih pet minuta. Sada se sa igračima komunicira svakodnevno, rade video analize, individualni treninzi, imaju svoje menadžere, to tada nije bio slučaj. Igrači su više ušuškani nego pre”, smatra bivši fudbaler.
Kao neko ko je imao zavidnu karijeru iza sebe, sigurno ima šta da demonstrira igračima na terenu.
“Učestvujem u svakom treningu, praktično pokazujem zajedno sa svojim saradnicima Bojanom Pavlovićem, Aleksandrom Jevtićem, Markom Trkuljom i svako radi sa igračima na svojoj poziciji. Obraćamo pažnju svakoj poziciji i prenosimo svoja znanja i iskustva na mlađe. Mladi smo treneri i svaki trening koristimo kako bismo se svi razvijali i unapređivali.”
“NAJLEPŠE U ZVEZDI”
Rendulić je u periodu od jula 2015. do februara 2017. godine nosio dres najtrofejnijeg srpskog kluba.
“Tih godinu i po dana u Zvezdi je verovatno i najlepši period moje karijere. Bilo je uživanje na treninzima, utakmicama, karantinima, slavljima. Neverovatna atmosfera je bila, iako finansijska situacija u klubu nije bila sjajna. Mi svi smo se zajedno držali. Sećam se da smo često i mnogo ranije dolazili na treninge i ostajali i posle treninga. Slavili smo kad god je bio neki povod”, otkrio je nekada stameni štoper i dodao:
“U ekipi je bilo dosta i stranaca, i mladih igrača,i nas nešto starijih, ali to je sve bio odličan sklop, uz Miodraga Božovića i njegov stručni štab. Jednostavno, atmosfera je bila fenomenalna, što je uz individualni kvalitet rezultiralo i velikom bodovnom prednošću u odnosu na Partizan i osvajanjem šampionske titule na dominantan način. Lepo se sve poklopilo, bili smo tim.”
Upravo iskusnog stručnjaka ističe kao nekog od koga može puno da nauči.
“Sa Grofom sam ostao u odličnim, prijateljskim odnosima i kada god možemo čujemo se i vidimo. Mnogo od njega može da se nauči, ne samo o fudbalu, nego i o životu. Pričamo dosta o svemu i on mi je jedan od trenerskih uzora. Dosta saveta mi je do sada dao, zvao posle nekih važnih mojih utakmica i srećan sam što imam takvog čoveka u svom životu”, ističe Rendulić.
Kao jedan od brojnih kvaliteta koji ima bivši strateg kluba sa “Marakane” mnogi ističu harizmu i duhovitost.
“Sa njim uvek ima anegdota i zanimljivih stvari. Sarađivali smo u Borcu iz Čačka dva puta i hteo je u nekoliko navrata da me dovede u Rusiju. Sećam se, posle nekih mesec dana u Zvezdi skupio nas je sve i pričao, a kaže meni ‘Rendula, gledam te ovih mesec dana od kada si došao i znaš šta mi se najviše sviđa kod tebe? Ništa!’ Nastao je ozbiljan smeh svih igrača nakon toga, što je još jedan od pokazatelja odlične atmosfere u to vreme”, otkrio je bivši defanzivac crveno-belih.
Sa beogradskim klubom je u sezoni 2015/16 osvojio šampionsku titulu i igrao u kvalifikacijama za Ligu šampiona, što je u neku ruku bio zalet za ono što će uslediti u sezonama kasnije.
“Danas je Zvezda u odnosu na pre pet-šest godina postala ozbiljan evropski klub, samim tim što direktno ide u Ligu šampiona, ali ona je to svojim prošlim nastupima zaslužila. Dvomeč protiv Ludogoreca smo nesrećno izgubili. Možda smo na neki način mislili da smo već prošli i da smo obezbedili bar Ligu Evrope, ali nedostajalo nam je i sreće. Posle toga je klub krenuo uzlaznom putanjom, drži primat u prvenstvu, ali isto tako ostvaruje dobre rezultate na međunarodnoj sceni. Podignuta je lestvica na svim nivoima i mislim da će napredovati još više”, uveren je nekadašnji fudbaler.
Na “Marakanu” je stigao posle odlične epizode u Čukaričkom sa kojim je osvojio Kup Srbije 2015. godine.
“Ranije kada god sam imao pauzu u Kini i Južnoj Koreji trenirao sam sa Čukom i na Brdo sam stigao možda i u najzrelijim igračkim godinama. Brzo sam se uklopio u ekipu, koja je bila veoma dobra i igrački i karakterno, sa jednim stručnjakom koji je već tada pokazivao ozbiljan potencijal što se kasnije i videlo. Vladan Milojević mi je uz Grofa jedan od trenerskih uzora i od njega sam takođe puno naučio. Čukarički je sada već ozbiljan klub, uz TSC prišli su samom vrhu i svake godine podižu lestvicu, moguće je da se u nekoj budućnosti umešaju u borbu za titulu sa Zvezdom i Partizanom”, smatra bivši igrač beogradskog kluba.
Najefikasniju sezonu odigrao je u ivanjičkom klubu.
“U Javor sam došao poslednjeg dana prelaznog roka leta 2010, pre toga sam odbio nekoliko ponuda i došao sam u situaciju da nemam klub. Ispalo je da sam tada odigrao najbolju sezonu u karijeri, sa učinkom od devet pogodaka kao odbrambeni igrač. Dešavalo se da imamo po jedan korner na utakmici i da sam rešavao te mečeve za 1:0. Ivanjicu ću pamtiti po lepom”.
Pored igranja za domaće klubove Rendulić je uspešno nastupao i u inostranstvu za Rid, Grenobl, Pohang Stilers, Šenjang, Ordabasi.
“Igrao sam u pet zemalja tokom karijere, upoznao različite kulture i sada mi to iskustvo dosta znači u trenerskom poslu, jer imam u timu igrače sa raznih strana sveta. Do skora sam bio igrač tako da znam kako razmišljaju, kako se osećaju i sve to mi u mnogome pomaže u radu”, kaže trener omladinaca Zvezde.
U Francuskoj je delio svlačionicu sa Validom Regragijem koji je na prošlom Mundijalu kao selektor odveo Maroko do polufinala i najvećeg uspeha jedne afričke selekcije na Svetskim prvenstvima.
“U Grenoblu je bila iskusna ekipa, a Regragi je tada bio desni bek. Inače, sjajan tip, pozitivan, uvek zadužen za dobru atmosferu i napravio je odličnu karijeru kao igrač i sada kao trener. Od igrača iz tog perioda i dalje sam u kontaktu sa Danijelom Ljubojom”, rekao je bivši fudbaler francuskog tima.
“LJUBOJA I KATAI NAJBOLJI NAJTALENTOVANIJI, LUNE MARKA, ALI JE MOGAO JOŠ VIŠE”
Kroz bogatu karijeru delio je megdan sa velikim brojem kvalitetnih fudbalera te smo ga zamolili da izdvoji ko su bili najbolji.
“Igrao sam protiv dosta dobrih ofanzivaca, u Francuskoj Gomisa i Benzeme iz Liona, Jelena iz Oksera. Od onih koji su mi bili saigrači to su Ljuboja i Aleksandar Katai. To su dva najbolja i najtalentovanija igrača sa kojima sam igrao. Obojica su napravili velike karijere, a za “Magika” sam ubeđen da je ranije sazreo da je mogao dugi niz godina da igra lige petice”, elaborira bivši defanzivac i dodaje:
“Što se tiče štopera bilo je stvarno dosta kvalitetnih u Borcu. Dobru saradnju sam imao sa Bobanom Dmitrovićem, on mi je dosta pomogao da napredujem, odatle sam i otišao u Francusku. U Ivanjici sa Milovićem, Đokićem, Dragovićem super saradnja. Sa Ostojićem sam u Čukaričkom mogao žmurećki da igram, sa Lukovićem u Zvezdi. Kad smo kod Lukovića, njegov kvalitet nikad nije bio sporan, videlo se da je bio preozbiljan igrač i verujem da je mogao još bolju karijeru da napravi”.
“CILJ MI JE DA POSTANEM TRENER ZVEZDE”
Ako pogledamo na kojoj poziciji su tokom igračke karijere igrali neki od najboljih trenera, evidentno je da su oni mahom bili u srcu odbrane ili mesto ispred. Božović, Milojević, Jokanović, Mihajlović, Antić, samo su neki od primera od naših domaćih trenera.
“Kad pogledate ovi najbolji treneri uglavnom su u karijeri bili ili štoperi ili zadnji vezni igrači. To je valjda tako prirodno, jer oni kroz celu karijeru vide ceo teren, šta se dešava i šta će se desiti. Defanzivci su kroz karijeru i veći profesionalci, napadači su uvek talentovaniji, ali defanzivci mnogo više rade. Već kad sam privodio kraju igračku karijeru, znao sam da hoću da se bavim trenerskim poslom”,
EKSKLUZIVNO: Poklon za sve čitaoce Meridian Sporta – 2.000 RSD za online klađenje!
Da se vratimo na povratak u klub iz Ljutice Bogdana, ovoga puta u drugačijoj ulozi i ambicije u trenerskom poslu.
“Kad sam došao na mesto šefa struke omladinskog tima srpskog šampiona bio sam uzbuđeniji nego kada sam potpisao kao igrač. Cilj mi je da u narednih pet godina postanem trener prvog tima Zvezde. To je neki san i uvek imam najviše ambicije. Radim na tome, usavršavam se, mislim da trenutno za to nema boljeg mesta nego gde sam ja”, poručuje mladi trener i dodaje:
“Zvezda je uvek tenzija, pritisak, kako u seniorskom tako i u omladinskom timu, to je normalno i u Zvezdi ne može svako da radi ili da bude igrač. Uvek je veća doza tog pritiska nego drugde i ostaju samo oni koji mogu u takvoj situaciji da se snađu, da istrpe to.”
Kao neko ko je već duže vreme u trenerskom poslu, a pri tom strpljivo krči svoj put ka vrhu, upitali smo ga za neki savet (još) mlađim trenerima.
“Ne treba da preskaču stepenike, jer trenerski posao se prvih deset godina uči. Pročitao sam negde da je čuveni Visente Del Boske rekao da se trener postaje posle trećeg otkaza. Svaki klub, trening, utakmica su za to da se uči, smanjuju greške i razvija. Ja sam krenuo kao pomoćnik, vodio sam seniore u drugom rangu, pa sam se vratio u omladinski fudbal u klub gde može najviše da se napreduje. Nisam ništa preskakao. Ne treba nigde žuriti, već pustiti da sve ide svojim tokom i u svoje vreme”, zaključuje Zoran Rendulić za Meridian sport.
