“Kada god sam u krizi, potrebno mi je malo luksuza”

Bez para u džepovima, daleko od pozornice i vrhunca, duboko na margini društvene lestvice nalazio se čuveni Bob iz „Vrućeg vetra“. Ali umesto očajanja – potpuna suprotnost. Elitni restoran i revija specijaliteta najskuplje kategorije.

“Što natrpa sve ovo ispred sebe”, upitao ga je legendarni Šurda, da bi na ovu opasku usledila kultna replika koja se i dan danas vrti po društvenim mrežama.

“Baš zato. Kada god sam u krizi, potrebno mi je malo luksuza.”

Beogradski crno-beli su prethodnu sezonu završili na četvrtom mestu, što je najgori plasman u poslednje 33 godine, finansijski nije najbolja situacija u klubu, propuštena šansa za Ligu šampiona, a kao tačka na i nadovezao se odlazak udarne igle Partizana – Rikarda Gomeša.

U ovoj situaciji, pred Upravom je vraški težak zadatak da nađe njegovu zamenu, koja bi morala da bude u kategoriji “bombi”, stoga bi morali da izađu iz zone luksuza i dovedu igrača koji će vratiti publiku na tribine i elan da Parni valjak može opet da bude konkurentan za titulu.

Iskusni centarfor je u drugom mandatu postigao 66 golova i tako stavio ozbiljan teret svom nasledniku u crno-belom dresu.

Klub iz Humske je brzo reagovao, doveo je povratnika Nemanju Nikolića, ali on nije tip igrača kao Gomeš, pošto kod njega više do izražaja dolazi njegova lucidnost, gde kao drugi napadač “pakuje” saigračima pogotke.

Pored toga, pominje sa da bi Andrija Pavlović mogao da ode iz Partizana, pa je jasno koliko je tema “centarfor” vruća u sportskom sektoru Parnog valjka.

EKSKLUZIVNO: Preuzmi najveći bonus dobrodošlice od 4.000 RSD potpuno besplatno – registruj se na sajtu meridianbet.rs ili putem mobilne aplikacije

Kada bi se vratili malo u prošlost, crno-beli su najviše uspeha imali sa strancima. Bio je tu Leandre Tavamba, već pomenuti Rikardo Gomeš, kao i Umar Sadik. Od domaćih igrača je ostao upamćen Uroš Đurđević, kada je sa Leonardom postigao po 25 golova i doneo poslednju titulu u klub.

Ali kao što rekosmo, inostrani pasoš je gotovo uvek bio dobitak za Partizan. Od svakog je klub profitirao finansijski, međutim, sigurno je da ostaje žal što nisu u klub vratili šampionski pehar, čiju slast je jedino Tavamba imao priliku da oseti.

Jedini promašaj sportskog sektora na toj poziciji je bio Žan Kristof Baebek, koji se jednostavno nije snašao u Beogradu, na to su uticale i povrede, a pojedinci koji su ga gledali na treningu su govorili da se radi o izuzetnoj klasi, međutim, dve strane nisu “kliknule” i on je svrstan u kategoriju “fijaska”.

U toj sezoni je Aleksandar Stanojević maltene igrao bez klasičnog centarfora, pošto na Francuza nije mogao da računa, pa je silom prilika Filip Holender morao da igra na toj poziciji, ali bez većeg uspeha. Taj primer u klubu uvek treba da predstavlja opomenu za naredne prelazne rokove.

Na slobodnom tržištu nema kvalitetnih domaćih igrača, upitno je koga bi za obeštećenje mogli da dovedu, te se stoga očekuje da opet stranac bude nova “devetka” u Humskoj. Pominje se da mogao da bude mlad igrač, što bi u budućnosti, ako se sve kockice poklope, moglo da donese višestruku dobit u klub.

Takođe, bilo bi poželjno, sa čim je verovatno saglasan i trener Duljaj, da se taj problem reši za vreme priprema u Sloveniji, kako bi pridošlica mogla da upozna ekipu, ali i određene mehanizme u igri šefa stručnog štaba, da se ne bi došlo u problem da se to radi tokom prvenstva, ali i kvalifikacija za Ligu konferencija.

Partizan, svakako, još nije popunio sve rupe koje su nastale odlascima, pa je pred sportskim sektorom rudarski posao tokom leta kako bi se uklonila greška “četvrto mesto”, a Parni valjak opet postao konkurentan za šampionsku titulu.

Bonus video: