Francuska se seća Turske: Pogba i tri musketara ponovo jure svetsku krunu

Francuska
PARIS, FRANCE - OCTOBER 11: Paul Pogba of France passes the ball during the International Friendly match between France and Australia at Parc des Princes on October 11, 2013 in Paris, France. (Photo by David Rogers/Getty Images)

Bila je to vrela noć u Istanbulu. Leto je još nadolazilo, ali noć se činila dužom nego inače. Zebnja i nervoza činili su svoje, te je vreme rešilo da uspori, da ne žuri nigde. Tako se bar činilo njima, na terenu Turk Telekom arene.

Već je uveliko prošao dvadeset treći sat. Bližila se ponoć, a bližio se i konačni trenutak odluke. Više nije bilo prostora za odlaganje neodložnog, stvari su se morale rešiti. Meksikanac Roberto Garsija je po ko zna koji put te večeri dunuo u pištaljku i označio kraj drugog produžetka.

Morali su to biti penali. Reklo bi se tako bar sa ove distance, jer je selekcija na tom turniru bila sve ono što je danas. Tvrda ekipa čiji je otpor teško slomiti, a njihov duh i karakter ratnika još teže. Za njih su igrali neki od vrlo važnih igrača sa Svetskog prvenstva u Rusiji – Hose Himenez, Dijego Laksalt, De Araskaeta, Gaston Silva

HRVATSKA HRLI KA SVETOM GRALU! LISAC MANDŽUKIĆ POSLAO ENGLEZE KUĆI!

Bilo je to finale Svetskog prvenstva za igrače do 20 godina, igrano 2013. godine. Bilo je to tačno dve godine pre nego što će Srbija srušiti Brazil na Novom Zelandu i pružiti nadu za neke buduće dane. Rival Urugvaja u tom finalu bila je Francuska.

Selekcija koju je predvodio Pjer Mankovski nije uspevala da razbije otpor žilavih Urusa i moralo se pristupiti izvođenju jedanaesteraca. Bilo je to najveće finale za francuski fudbal još od 2006. godine i Zidanovog šokantnog završetka karijere. Dve godine pre toga, Monako je igrao finale Lige šampiona, a još šest godina ranije Petlovi su postali svetski šampioni.

Naravno, ovaj ‚‚dečački fudbal” se nije mogao porediti sa tim uspesima, ali bilo je to vreme za nova nadanja u francuskom fudbalu. Da stižu neki novi talenti koji će jednog dana ‚‚zapravo” pokoriti svet. I dok je zalet Pola Pogbe, prvog na redu da izvede penal, delovao kao čitava večnost – delom jer je tenzija dostizala vrhunac, a delom i zato što mu je zaista bila potrebna čitava večnost da se dovuče do lopte i uputi udarac – uspon reprezentacije Francuske od tada je išao vrlo brzo.

U Brazilu je 2014. godine Nemačka jednostavno bila dovoljno bolji tim da rutinski slavi 1:0 i plasira se u polufinale. Usledio je nastavak rasta tog tima koji u svojoj domovini 2016. gubi u finalu Evropskog prvenstva. Sada je usledila Rusija.

Didije Dešan je nastavio sa svojim radom, često osporavan, iako sasvim uspešan. Prilika za naslov prvaka Evrope jeste bila propuštena baš onda kada nikako nije smela biti, ali Francuska je u Rusiju povela jedan od individualno najsnažnijih timova viđenih na tom turniru. Tamo su se našla četvorica junaka iz 2013. godine.

Pogbin spori i prkosni zalet, onaj od kojeg vam se obično pred očima stvori slika igrača kako traljavo šutira pravo u ruke golmana, trajao je punih sedam sekundi, ali je uspeo da šutira kvalitetno i u suprotnu stranu od golmana Urugvaja.

Velaskez je prvi šutirao za Urugvaj, ali je Alfons Areola odbranio taj udarac. Odbranio je i naredni, kada je šutirao De Araskaeta i postao heroj Petlova. Veretut, Ngando i Folkjer uspešno izvode svoje penale i Francuska je šampion sveta.

KO POSTAJE NOVI PRVAK SVETA – FRANCUSKA ILI HRVATSKA?

Dva heroja, jedan među stativama, a drugi sa trofejom najboljeg igrača turnira, imali su dvojicu saučesnika koji će ih pratiti i u borbi za novu svetsku titulu pet godina kasnije. Florijan Tovan i Samuel Umtiti su takođe bili deo tog francuskog tima. Prvi je bio heroj u polufinalu protiv Gane, postigavši oba gola u pobedi od 2:1, dok je drugi činio srce odbrane zajedno sa Kurtom Zumom.

Sada njih četvorica ponovo imaju priliku da budu prvaci sveta. Ovo bi bilo nešto sasvim drugačije jer ta se dva trofeja gotovo i ne mogu porediti. Ovo je sada prilika za istinsku besmrtnost, za najlepše moguće obeležavanje 20. godišnjice od one lude noći u Sen Deniju kada je Brazil bio potučen do nogu.

U ovih pet godina od te noći u Istanbulu, svaki od njih četvorice je u neku ruku ponovo bio pobednik. Pogba je posle nekoliko izvanrednih sezona u Juventusu postao najskuplji fudbaler sveta uprkos tome što nije ‚‚igrač od 30 golova po sezoni”. Umtiti je još nekoliko godina rastao u Lionu pa se potom zaputio u Barselonu, gde je posle godinu i nešto dana uspeo da postane stub odbrane tima.

Francuska se seća Turske: Pogba i tri musketara ponovo jure svetsku krunu
HALMSTAD,SWEDEN – OCTOBER 14: Samuel Umtiti of France in action during the UEFA Under-21 Championship qualifying match between Sweden and France in Orjans Vall Stadium on October 14, 2014 in Halmstad, Sweden. (Photo by Ludvig Thunman/EuroFootball/Getty Images)

Areola je postepeno napredovao, bio pozajmljivan iz Pari Sen Žermena, ali je konstantno branio. Činio je to one jedne sezone i u matičnom klubu, a sada se polako priprema da za koju godinu nasledi Uga Lorisa. Jedino je Tovan učinio loš potez i prerano napustio Francusku, došavši u hladni i sivi Njukasl.

Taj transfer je došao odmah nakon turnira u Turskoj, u vreme kada su Svrake manično kupovale igrače isključivo gledajući da li je igrač kojeg dovode Francuz ili ne. No, i tu je Tovan bio pobednik, jer koliko god da je na severu Englesku izgledao kao amaterski fudbaler, toliko je povratkom u Marsej očarao tamošnje navijače i vodio ih do finala Lige Evrope.

Zato će u nedelju 15. jula na stadionu Lužnjiki njima četvorici bar donekle biti poznat taj osećaj uzbuđenja i strepnje. Bar donekle će znati kako je igrati veliko finale. Donekle, jer za finale Mundijala možete biti spremni samo ako ste u njemu već igrali – drugačije pripreme nema.

Bude li Francuska na kraju slavila i pripremila sve za ušivanje druge zvezdice, biće to veliki trijumf tamošnjeg rada sa mladim fudbalerima. Ne samo zbog Pogbe, Areole, Umtitija i Tovana, već i zbog Pavara, Varana, Tolisa, Dembelea i Fekira, Mendija i Ernandeza. I svih onih sjajnih talenata koji nisu mogli ni da priđu ovom timu, jer je konkurencija uistinu bila toliko jaka. Ma, i zbog Kilijana Mbapea, koliko god da bi njegov talenat bio dovoljan i da je rastao u zabitima neke daleko siromašnije zemlje.

FRANCUSKA JE PONOVO U FINALU: NEŠTO NOVO OD MBAPEA, GRIZMAN MVP I JOŠ 4 STVARI KOJE SMO VIDELI U POLUFINALU

Ono što ‚‚četvorka” iz Turske predstavlja jeste sistemski rad koji u Francuskoj daje ozbiljne rezultate. Francuska je u sezoni 2017/18 imala 90 igrača koji su nastupali u četiri najjače lige Evrope! Samo bliže pogledajte ovu dvadeset i trojicu fudbalera i shvatićete da će najmanje njih 16 u vreme narednog Mundijala biti u najzrelijim igračkim godinama.

I da, njihov rival u finalu jeste Hrvatska, koja je sušta suprotnost onoga što predstavlja ovaj francuski sastav. Hrvatska je ekipa koja do najvećeg finala nije stigla zahvaljujući odličnom domaćem prvenstvu i sređenom sistemu u tamošnjem fudbalu, već uprkos njemu. Uprkos čitavoj politizaciji sporta koja je tamo prisutna.

Ali takve stvari su uglavnom izuzeci. Finalisti Mundijala u prethodnim decenijama su uvek bile velike evropske i južnoameričke selekcije sa velikom tradicijom i kvalitetnim radom sa mladim fudbalerima. To nipošto ne umanjuje uspeh Kockastih, samo stavlja u perspektivu da je za Francusku ovakvo finale donekle očekivano.

Oni su sebi postavili zdrave temelje i sada ubiru plodove toga. A kako su krenuli, ubiraće ih još neko vreme. Ona ‚‚četvorka” iz Turske je personifikacija svega toga.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime