FIBA prozori – iskustvo sa samo jednim presedanom

Ono što se činilo daleko, a na šta smo usled obilja košarkaških događaja širom Evrope (završetak finalnih plej-of serija) pomalo i zaboravili, počelo je da se neumitno približava, a to je treći FIBA kvalifikacioni prozor za sledeće Svetsko prvenstvo, ili Svetski kup kako je pre nekoliko godina preimenovano ovo takmičenje.

Otvaranje čuvenih prozora je dovelo do velikih nesuglasica između Evrolige i FIBA, čiji je rezultat izostajanje velikog broja najboljih košarkaša sa mečeva svojih nacionalnih timova. Kao razlog se navodi poremećeni kalendar, ali između ove dve organizacije već duže vreme odnosi nisu baš srdačni, a njihovo dublje ,,prekopavanje” bi sigurno na čistinu iznelo i neke druge stvari, ne samo neuklapajući kalendar. U svakom slučaju, neke selekcije su nepostojanje dovoljno kvalitetnih zamena za svoje najbolje košarkaše platile neočekivanim porazima.

Hoće li Stojanović stići da pogleda kroz jedan od FIBA ,,prozora“?

Najlošije su prošle Hrvatska, Turska i Rusija, mada je i Srbija imala određene probleme. Još se sećamo kako je posle poraza u Nemačkoj, na jedvite jade savladana Austrija zahvaljujući ,,onom” košu Alekse Avramovića. Ono što će treći kvalifikacioni cikus razlikovati od dva prethodna je to što će mnoge reprezentacije nastupiti u znatno jačim sastavima.

Nemačka i Gruzija će biti pojačane za treći kvalifikacioni prozor

Ono o čemu Aleksandar Đorđević sigurno vodi računa je da će i Nemačka biti silnija za Denisa Šrodera i Johanesa Foigtmana. Sale Nacionale je računao da će i njegov tim biti jači, kao što će i biti, ali možda ne u tolikoj meri kojoj se nadao. Nemanja Bjelica će propustiti ovaj prozor, što važi i za Stefana Jovića i Miroslava Raduljicu, Nikolu Kalinića, Bogdana Bogdanovića, Miloša Teodosića koji iz raznih razloga neće učestvovati u sledećoj akciji Orlova.

Selekcija Gruzije će biti jača za Šengeliju i Šermadinija, a i mnoge reprezentacije iz drugih grupa će iskoristiti završetak klupskih sezona da kompletiraju ekipe i pokušaju da poprave utisak. Jače timove najavlju Turska i Hrvatska, ali i Grčka koja je pobedila u svim mečevima do sada.

Serhio Ljulj – čovek koji ne mari kojom rukom daje trojke!

No, ono što nas ovde zanima je kratak osvrt na neka prethodna razdoblja, odnosno na to kako su selekcije nekada obezbeđivale odlazak na svetske šampionate. Kao i u mnogim drugim sportova i u košarci je važilo to da nekoliko najboljih reprezentacija sa kontinentalnih takmičenja osigura učešće i na planetarnom. Bilo je i drugačijih primera a jedan od zanimljivijih je prvenstvo u Španiji 1986. godine za koje je obrazovano nekoliko kvalifikacionih grupa.

Neke zemlje su dobijale pozivnice, a neke su učestvovale u kvalifikacijama

Za prvi šampionat sveta u Argentini su održane kvalifikacije u Francuskoj sa kojeg su u Buenos Aires otišle tri najbolje selekcije: Španija, Italija i Jugoslavija. Sledeći ,,mundobasket” je bio u Brazilu, a novina je bila to što je za svaku zonu određen broj timova. Iako su Sovjetski Savez i Mađarska zauzele prva dva mesta na prvenstvu Evrope, u Brazil su otišle lošije plasirane Francuska, Izrael i Jugoslavija jer prve dve nisu dobile dozvolu vlasti zemlje domaćina zbog tadašnjih političkih prilika.

Čile je 1959. godine bio organizator turnira na koji su neke zemlje došle kao pozvane, a neke po plasmanu u svojim zonama (Evropa i Južna Amerika), dok je SAD to pravo stekao kao pobednik Olimpijskih igara.

Najbolje kvote za košarkaške mečeve se nalaze ovde

Sličan sistem je važio i na sledećem šampionatu koji se 1963. godine ponovo održao u Brazilu. Četiri godine kasnije u Urugvaju više nije bilo pozivnica, već su se takmičile samo reprezentacije koje su to pravo ostvarile na kontinentalnim šampionatima. Za turnir koji je održan 1970. godine u Ljubljani ponovo su neke selekcije došle sa pozivnicama, a prvi put je domaćin bio oslobođen kvalifikacionog rezultata, odnosno već je unapred bio uvršten na spisak učesnika.

Za Svetsko prvenstvo u Španiji, evropske zemlje su morale u kvalifikacije

U Portoriko (1974) su iz Evrope otišle Jugoslavija, Sovjetski Savez i Španija, a pojavili su se i šampioni Azije, Afrike i Okeanije. Ista situacija je viđena i na naredna dva prvenstva sveta, ali i sa novinom da je šampion iz Manile (Jugoslavija) obezbedio direktno učešće u Kolumbiji (1982). Preteča današnjih ,,prozora” je viđena za Španiju 1986. godine, ali samo za Evropu kada su selekcije bile podeljen u četiri grupe, dok je za ostale kontinente važio stari sistem.

Pogodite NBA šampiona za sledeću sezonu

Za naredni šampionat eksperiment je napušten, što ja manje-više važilo i za sve sledeće FIBA Svetske kupove. Svaka zona je imala određeni broj mesta koji se popunjavao plasmanom na takmičenju, a nije bilo ni posebnih pozivnica. One su vraćene za turnir u Japanu (2006) i tada su ih dobile Srbija i Crna Gora, Italija, Turska iz Evrope i Portoriko iz Amerike.

Poslednja dva FIBA Svetska kupa su funkcionisala po istom principu: uz određeni broj mesta na kontinentalnim takmičenjima, u oba slučaja je bilo ostavljeno i nekolik specijalnih pozivnica koje su i 2010. i 2014. godine dobile po četiri reprezentacije.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime