Bila je zima u Urugvaju kada se igralo prvo Svetsko prvenstvo, a prvo prvenstvo sveta otvorili su Francuska i Meksiko. Golman Aleks Tepo je izbacio loptu, Šantrel je napucao loptu na desno krilo ka Liberatiju. On je centrirao, a omalena desna polutka Francuza je spremila loptu u mrežu. Istorija. Prvi gol na Svetskim prvenstvima.
58 godina kasnije, Pariz. Centaršut iz kornera i Zinedin Zidan glavom smešta loptu iza Tafarela. Još jedan korner i opet ista priča, samo sada u nadoknadi prvog poluvremena. Za kraj – opet u nadoknadi, samo drugog poluvremena, Emanuel Peti posle kontre rutinski smešta loptu iza golmana Brazila. Francuska je pre 58 godina postigla prvi gol na Mundijalu. Trebalo je skoro šest decenija da “Triklori” postanu i šampioni sveta i uspeli su – na svom terenu.
MUNDIJAL 50: PLES ČOVEKA PAPIRA PRED NACISTIMA
Sve to je sa tribina posmatrao omaleni dekica, živahni 80-godišnjak, isti onaj koji je postigao prvi gol na Svetskom prvenstvu. Ime mu je Lusijen Loran.
SA FABRIČKE TRAKE U ISTORIJU
Rođen je 1907. godine u blizini Pariza, a vrlo rano je zavoleo fudbal. Naravno, vreme je bilo potpuno drukčije, pa je on počeo karijeru u poluprofesionalnom Serkl Atletiku iz Pariza, pre nego što ga je doveo Sošo.
STRAŠNA PONUDA OPKALDA NA SVETSKO PRVENSTVO!
Ne, nisu platili obeštećenje za njega, niti je dobijao platu od kluba, već je Sošo bio fabrički tim Pežoa, gde je Loran radio.Odlične igre su ga preporučile i 1930. godine je debitovao u meču sa Portugalom, koji su na gostovanju Francuzi izgubili sa 2:0.
Kada je Francuska te godine odlučila da ipak, kao jedna od samo nekoliko evropskih selekcija otputuje na Mundijal, četiri radnika Pežoa su dobila poziv – Lusijen Loran, njegov brat, te Etjen Matler i Andre Mašino. Nema pouzdanih podataka gde im je saopšteno da su se našli među putnicima za Urugvaj, možda baš na nekoj benzinskoj pumpi, nikad se ne zna…
ISTORIJA SITNIM SLOVIMA
Loran i ostali reprezentativci su dobili neplaćeno odsustvo od strane svojih poslodavaca i zaputili se ka Južnoj Americi. Putovanje je trajalo tri nedelje, a Loran je uživao.
“Bilo je to kao jedan veliki odmor“, rekao je on.
KO JE BIO LORANOV KAPITEN? NACISTIČKI UBICA!
Živahnog duha, malen i krhke građe, šalio se sa saigračima da mu je prednost to što ima jedva 162 cm i 65 kilograma – jer mu je bilo lakše da se “uglavi” na pretrpani prekookeanski brod. Na brodu su ga zabavljali violinista i komičar, stalno je vreme provodio u bioskopu i na bazenu.
Atmosfera je bila opuštena, jer Svetsko prvenstvo još nije postalo toliko bitno. Sve je gledano više kao zabava, mečevi su se shvatali mnogo opuštenije. Loranu je gol koji je postigao bio sasvim običan.
“Tada nisam mogao da shvatim značaj tog gola, mi nismo znali ni koliko će Svetsko prvenstvo trajati. Sećam se da je u novinama bila samo kratka vest o prvenstvu“, ispričao je strelac prvog gola na SP.
NAJBOLJI STRELAC SVETSKOG PRVENSTVA? KVOTE SU TU, KLADI SE NA SVOG FAVORITA!
Francuzi su prvi meč pobedili 4:1, a duel je bio spektakularan. Između ostalog u jednom momentu se golman “Trikolora” povredio, pa je na gol stao štoper Šantrel.
Ipak, druga dva meča su izgubili, a možda baš zbog povrede Lorana. Luis Monti, argentinski kasapin koji je na tri predratna Svetska prvenstva povredio dvocifren broj fudbalera, naciljao je Lorana i u 81. minutu meča ga izbacio iz utakmice.
Tri minuta kasnije sudija je odsvirao kraj meča, što je shvatio tek kasnije, pa je posle 25 minuta hlađenja u svlačionicama vratio oba tima na teren, da odigraju poslednjih nekoliko minuta. Na kraju na trećem meču Loran nije igrao zbog povrede, a kasnije je rekao da mu je jedino žao što nije zaigrao na “Sentenario” stadionu, koji je pušten u rad tek u nokaut fazi takmičenja.
A GDE MU JE DRES?
Nastavio je Loran po povratku u domovinu da igra fudbal za Ren i Strazbur, odigrao je 10 mečeva za Francusku i postigao još samo jedan gol – 14. maja u porazu od tada moćne Engleske 5:2.
Povreda ga je sprečila da 1934. zaigra na kontroverznom Mundijalu u fašističkoj Italiji, gde je izbegao ponovni susret sa Luisom Montijem, argentinskim kasapinom koji je promenio dres i ovoga puta zaigrao za domaćina – Italiju.
FINALE LŠ! NAJBOLJE KVOTE! NAJVEĆA PONUDA!
Već 1938. godine nije bio u planu za Mundijal na domaćem terenu, a u Drugom svetskom ratu je dopao u zarobljeništvo. Zarobljen je u Saksoniji i tri godine je proveo u zatvoru, a najteže mu je palo to što su mu Nemci pored svega ostalog uzeli i dres koji je nosio u Urugvaju.
Kada je oslobođen otišao je u Bezanson – gde je ostao do kraja života. Igrao je u lokalnom klubu tri godine, a sve do 86. godine je svake nedelje sa društvom iz kraja igrao fudbal.
“Srećom, sve moje uspomene su tu, u uglu moje sede glave. Niko ih ne može uzeti od mene“, rekao je kada 1998. godine kada su ga pitali o njegovom nastupu na Mundijalu.
Lusijen Loran je bio fudbal. Igrao ga je amaterski, iz radosti, ne za novac. Za novac je sklapao osovine, gume ili šta god da je radio u Pežoovoj fabrici.
Dočekao je da vidi svoju zemlju kako na svom terenu postaje najbolja na svetu, putovao je tri nedelje preko okeana da bi dao jedan gol i ušao u istoriju.
Fudbal ga je održavao živim, fudbal ga je proslavio, a od njega nije dobio mnogo toga materijalnog. Samo uspomene.
To je više nego dovoljno.
