DUŠAN LAJOVIĆ: I dobri momci zaslužuju titule, zar ne?

(FOTO: Srđan Stevanović/Starsport)

Dušan Lajović je imao taj peh da da pripadne međugeneraciji tenisera u Srbiji, koja je na scenu stupila još dok su njom suvereno vladali osvajači Dejvis kupa, u čijoj velikoj senci nije bilo lako opstati bez sličnih rezultata.

Da je razmišljao na bilo koji drugi način, osim što se u karijeri rukovodio strpljivošću, danas bi možda putovao po svetu u potrazi za Čelindžerima. Ovako, čeka ga bar neko vreme u kojem neće morati da brine da li će za njega biti mesta u glavnom žrebu ATP turnira, pa i onih najviše kategorije. Uskoro bi trebalo da oseti blagodeti svog najvišeg plasmana u obliku dobijanja statusa nosioca na nekim od njih.

Dušan Lajović je odavno prešao granicu godina kada se za tenisera kaže da je mlad. Ove godine će napuniti dvadeset i devet, što inače nije doba kada se u tenisu drastično poboljšava pozicija na ATP listi. Lajović spada u grupu onih koji su to ipak uradili. Posle ovih dana često opisivanog podviga , srpski teniser se nalazi u dvostruko boljoj poziciji nego pre početka Mastersa u Monte Karlu, kada je bio 48.

USPEH KARIJERE: Dušan Lajović u finalu Mastersa u Monte Karlu!

Da je savladao Italijana Fabija Fonjinija, ušao bi i u Top 20, ali je i ovako postigao uspeh o kojem su njegovi prethodnici maštali, ali nisu uspeli da ga ostvare. Zvezde srpskog tenisa, igrači koji su ovaj sport uz Novaka Đokovića, doveli do nivoa popularnosti na kojem nikada u zemlji nije ranije bio, imali su svoje trenutke slave, ali nisu osetili kako to izgleda naći se u finalu jednog Mastersa.

Dušan Lajović je uspeo ono što nisu Tipsarević ili Troicki

Janko Tipsarević koji će ove godine napuniti 35, Viktor Troicki (33), pogotovo ne Ilija Bozoljac (34), baštine neke od najvećih rezultata srpskog tenisa, pa i u individualnom smislu, ali ne i pokušaj da se pored Grend slema, bori za jednu od najvećih ATP titula. Jedini kome je to uspelo je Filip Krajinović (27), vlasnik velikog talenta, ali i karijere umanjene čestim povredama.

Dušan Lajović je vredno radio i svoju nagradu za to dobijao u laganom, ali sigurnom napretku. Najkrupniji oblik je stigao pre nekoliko dana, a da je on podigao pehar umesto Fonjinija, moglo bi se konstatovati da je trofej završio u rukama tenisera koji pripada onoj grupi dobrih momaka sporta, koji tiho i nenametljivo traže svoje mesto pod suncem.

PONOS SRBIJE: Novak i dalje prvi, čudesni napredak Lajovića

Momenat bi bio uvećan osvajanjem prve titule u karijeri, jer zanimljivo, do sada nije uspeo da pobedi na turnirima kategorije 250, a dospeo je u finale onog koji nosi hiljadu poena. Svojevremeno je Janko Tipsarević imao slična problem. Gledajući imena raznih tenisrea koji su imali po jednu ili dve titule, Tipsarević je važio za jednog od najtalentovanijih igrača bez trofeja. Prvu je uzeo tek u dvadeset i sedmoj godini, sa nepune dve godine manje nego što ih sada ima Lajović.

Tipsarević, kao ni mnogi drugi teniseri koji danas važe za bolje od Lajovića, nikada nisu stigli tako daleko. Među njima su i takvi teniseri kao što su David Gofan ili Kevin Anderson. Nema sumnje koja je sledeća tačka o kojoj Dušan Lajović razmišlja u ovom trenutku, jer i dobri momci zaslužuju titule, zar ne?

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime