Dok se Manćini bavi isprobavanjem, Italija se muči u Ligi nacija

Manćini
(Photo by Claudio Villa/Getty Images)

Ako mu vreme dopusti, pri čemu se ne misli na atmosferske prilike, dopusti, Roberto Manćini će svoje rukave morati dobro da zasuče. Bude li atmosfera oko Azura slična onoj koja vlada u italijanskim klubovima kada stvari ne idu baš najbolje, onda ga možda i neće imati.

Posle mnogo isprobanih fudbalera, među kojima se našao i potpuno nezainteresovani Mario Baloteli, Manćini je ,,sakupio” jedan bod iz dve utakmice Lige nacija. Neko bi mogao da kaže da je Italija ipak igrala protiv timova učesnika Svetskog kupa u Rusiji, ali to i nije neki poseban argument s obzirom na to kako su Poljska i Portugal tamo izgledali.



POSLUŠAJ NOVI EVROGOL PODKAST – PRIČALI SMO O SRBIJI U LIGI NACIJA, ZVEZDI PROTIV NAPOLIJA I MNOGIM DRUGIM TEMAMA



U odbrambene opaske bismo mogli svrstati ono što ističe sam selektor, a to je da postoji želja da se izgradi potpuno nov tim, čak i po cenu lošeg plasmana u Ligi nacija.

Dva Bađa za jedan gol: Italija – Portugal 1993.

To pije vodu pod uslovom da bude dovoljno strpljenja. Nacija koja je četiri puta proslavljala titulu svetskog šampiona, možda ima pravo da bude čak i nerezonski nestrpljiva. Sad, ako bi se pokazalo da postoji materijal za čije je oblikovanje vredno da se pričeka, onda ni strpljenje neće biti problem, ali u suprotnom…

Sa druge strane, postoji i pitanje koliko je u moći samog Manćinija da promeni neke stvari. Serija A odavno nije vodeća u Evropi. Nije čak, ni druga, a verovatno ni treća po kvalitetu. Italijanski fudbaleri nisu vodeći u najboljim timovima, pogotovo ne u Juventusu koji je neprikosnoven već čitavu večnost i spreman da dominaciju i produži.

U duelu sa Portugalom prvi put posle dvadeset godina i meča sa Kamerunom na Svetskom prvenstvu u Francuskoj, u postavi nije bilo nijednog fudbalera Stare dame. Doduše, jedan je započeo utakmicu, ali je to bio Žoao Kanselo, koji je nastupio za Selesao.

Šta može i mora da uradi Manćini?

Šta tu onda može jedan Manćini? Manje je pitanje šta može, a više šta mora. Ono što zaista mora je da priprema tim koji će imati veoma nezahvalan zadatak u narednom periodu, a to je da pre svega, nekako obriše fleku generacije koja posle pedeset godina nije uspela da ode na mundijal.

Usput, ni rezultati ne smeju da budu previše ,,relaksirani” pod tim izgovorom jer se ne radi o reprezentaciji B kategorije, ili druge svetske lige, već o onoj koja predstavlja , posle Brazila i Nemačke najuspešniju i najuticajniju fudbalsku naciju.

Nekadašnji trener Intera je u određenom smislu već sebi pripremio odstupnicu. On se nije previše pozitivno izrazio o činjenici da nema dovoljno kvalitetnih italijanskih fudbalera, a da je razlog tome pojava da se klubovi najviše oslanjaju na uvezene igrače. Takva klupska politika rezultuje oslabljivanjme nacionalnog tima.

Izvestan pokazatelj bi mogao da bude podatak da je on u sastav uvrstio i devetnaestogodišnjeg fudbalera Rome Nikola Zaniola, koji još nije odigrao nijednu utakmicu u Kalču. Međutim, ni Manćini se nije drugačije ponašao kad je bi trener Intera.

Pod željom da ispuni sopstvene (ali i klupske) ambicije, domaćim fudbalerima nije pružao mnogo šansi za igru, naprotiv. U svom drugom mandatu na klupi Nerazura, Manćini je bio akter čuvene utakmice Inter – Udineze odigrane pre nešto više od dve godine u kojoj u početnim postavama nije bilo nijednog Italijana!

Progovorio i Gaćinović: Zaslužio sam da idem na SP, Krstajić mi ništa nije rekao

Italija trenutno ne raspolaže vrhunskim fudbalerima 

Za duel sa Portugalom u Lisabonu, Manćini je promenio čak devetoricu fudbalera u polju u odnosu na susret sa Poljskom. Iako su i on i pojedini fudbaleri ocenili da su na Lužu bili ravnopravni sa domaćinom, Italija je izgubila utakmicu.

Bez Juventusovih igrača, Manćini je računao na neke koji su došli iz Milana, Rome, Lacija, Fiorentine, Spala, Đenove. U igru je uprkos njegovim ranijim stavovima, uveo i Brazilca sa italijanskim pasošem, Emersona Palmijerija.

Strpljenje je svakako element koji će biti potreban u velikim količinama. Činjenica je da Italija trenutno nema vrhunske fudbalere, a da od načina rada u klubovima zavisi da li će domaći talenti ispuniti potencijal.

Tako posmatrajući, nije bilo opravdano svu krivicu za neuspeh sručiti na prethodnog selektora Venturu, što je situacija koja istovremeno pruža sadašnjem dosta opravdanja. Problemi reprezentacije su dublji nego što je to sam rad i učinak njih dvojice.

Sredina nema igrače kao nekada, odbrana je daleko od tradicionalno nepogrešive, dok napadači deluju kao sve, samo ne strelci. U najboljem slučaju, izgledaju kao strelci koji ne mogu da daju gol.

Da li će Mitrogol biti precizan i na Etihadu?

Ovaj momenat nikako nije pogodan za poređenje Italije sa Španijom, Nemačkom, Engleskom, a pogotovo svetskim šampionom Francuskom. Možda zvuči čudno, ali je možda i bolje što Azuri nisu otišli u Rusiju. Neodlazak bi (možda) mogao da odgovorne natera na mobilizaciju snaga i rad na pripremi narednog perioda.

Da li je Manćini pravi čovek za pravi posao, možda i nije toliko važno. On zaista nema izbora nego da radi sa odgovarajućim materijalom, a možda su trenutno neke druge pozicije u italijanskom fudbalu važnije od Manćinijeve.

Azuri sledeći meč u Ligi nacija igraju polovinom oktobra u Poljskoj, do kada će se selektor verovatno sinhronizovano braniti od kritika za dosadašnje rezultate i pripremati za nastavak takmičenja.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime