Nedavno su me pitali koji je to sportski događaj koji bih najviše na svetu volela da radim. Odgovor je bio jednostavan – Svetsko prvenstvo u fudbalu, iako fudbal nije moj omiljeni sport. Zašto?

Zato što sam sa bratom potrošila pravo „malo bogatstvo“ na sličice i albume, zato što i oni mlađi znaju šta je Svetsko prvenstvo. A, isto tako zna i moja baba, pa čak i oni koji ne znaju šta je ofsajd. I ne samo da znaju, već i prate, navijaju, nađu neke nove miljenike, neke nove idole.

Zato što mi je mama 2010. godine skoro pa uključivala štopericu da bi merila koliko sati sam provela gledajući utakmice na Svetskom prvenstvu u Africi, a koliko sati sam učila za prijemni ispit. Da skratim priču, mislila sam do juče da je Svetsko prvenstvo jedina stvar zbog koje prosto stane ceo svet.

Međutim, ovo nije priča o meni, a ja sam se uverila da postoji još jedan razlog da se planeta zaustavi. Doduše, ni malo lep razlog.

„Umro Maradona“, tako kratka rečenica, a opet toliko jaka da su sve druge stvari pale u zaborav. Pola sata pre toga smo birali strane, raspravljali da li je u pravu Nemanja Vidić ili Slaviša Kokeza, ili neko treći. Naravno, opet je u pitanju bila najvažnija sporedna stvar na svetu. A, onda je sve stalo zbog čoveka koji čak ni nije naš.

A, u stvari jeste naš. Maradona je svačiji. Njega vole u Argentini, u Italiji, Srbiji, njemu poštovanje pokazuju i najveći rivali, pa i oni sa kojima se takmičio za titulu „najboljeg ikada“. Da li su reči Pelea, Lionela Mesija, Kristijana Ronalda, Dragana Stojkovića Piksija i mnogih drugih, ikada tako glasno odjeknule? Verujem da nisu. A isto tako verujem i da su bile iskrene, možda kao nikada do sada.

Znate, možda svašta nešto može da se zameri recimo navijačima u Srbiji, ali samo jednom sam čula priču da su ti isti navijači apludirali protivničkom igraču koji im je dao gol. Da, da, samo Maradoni.

Doduše, ima i onih koji ni danas ne mogu da mu oproste neke stvari, ali to je već druga tema. Međutim, jedno je sigurno – Maradona je fenomen i to će zauvek i ostati. I pored njegove druge strane i svih problema za koje smo znali i za koje možda nismo znali, bio je voljen.

Baš kao što su ga zavoleli Italijani onda kada je došao u Napoli i kada su lokalne novine izveštavale o tome, ističući da: “Problemi komunalija, zaposlenja, gradskog prevoza, škola više nisu bitni. Stigao je Maradona!”

Tada je svet stao samo u Napulju, sada je stao ceo svet. Svojim dolaskom doneo je Napolitancima nadu da nešto može promeniti, da ih može podići na noge, a Maradona nije neko ko daje lažnu nadu.

Osvajanje titule nije prošlo baš lagano, kao što je on prolazio protivnike na terenu, ali se ipak dogodilo. I ako ih je dolaskom ostavio bez daha, titulom ih je “naterao” na ulice i na slavlje, koje je, kažu, potrajalo.

Imao je ceo svet pod nogama, pa je valjda došlo vreme i da zatvori taj krug.

Slučajno ili ne, baš istog dana pre nekoliko godina fudbalski svet je ostao bez još jednog majstora – Džordža Besta. Neke paralele bi mogle da se povuku, a Best je svoje ponašanje van terena objasnio ovako: „Rođen sam sa velikim darom, a sa njim ide i destruktivno ponašanje“.

Da li je to bio slučaj i sa Maradonom, ostaće nam da nagađamo, jer ma koliko ga voleli i znali, verovatno ga nikada nismo zaista upoznali, a da jesmo – možda ga ne bismo ni shvatili u potpunosti. Jer, nije on samo fudbaler. A, nije ni samo bivši fudbaler koji je imao problema sa opijatima. On je zaista božanstvo.

Jedan od komentara na društvenim mrežama bio je krajnje jednostavan, običan i istovremeno, čini mi se, iskren, a glasio je: „Lepo si ga živeo“.

I zaista, na kraju jeste. Ništa mu nije bilo strano. On je lepo živeo, a svetu je dao nešto što će prepričavati još mnogo, mnogo godina. Ko zna koliko je legendi o njemu i ko zna koje su tačne, a koje nisu, a možda baš u tome i jeste stvar. Možda je želeo da zapamtimo svaki njegov pokret na terenu, koji smo mi mlađi doduše uglavnom gledali na Jutjubu, ali da ga van terena nikada ne upoznamo do kraja.

I možda je baš zato svet stao na momenat.

Priča o El Pibeu: Očarao je Beograd, bio Bog u Napulju, “Bela žena” mu je promenila život

OBAVEZNO POGLEDAJTE: AFC WIMBLEDON | Fudbalski kutak: Udarac iz ugla #30

 

4 KOMENTARA

  1. citam ovaj tekst koji je odlican,i pronalazim se u njemu samo tako,kao i mnogo ljudi sirom planete,ali ono lepo je ziveo mi se ne svidja,mozda je on lepo ziveo,mada cisto simnjam,ali njegovi oko njega nisu sigurno lepo ziveli,i gledali ga kako propada,ali tako sve zavrsava nakon takvog zivota koji je on ziveo,pa moglo bi se reci od danas do sutra

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime