Detelina, bubamara, pak, reket i priče o jedanaest trofeja

Mandatory Credit: Alex Livesey /Allsport

U poslednje vreme smo imali priliku da u se u nekoliko navrata prisetimo Bila Rasela, nekadašnjeg igrača Boston Seltiksa i jednog od, ako ne najvećih košarkaša u istoriji, onda svakako najtrofejnijeg, kada smo pisali o zamišljenom najboljem sastavu Kelta iz svih epoha.

Iako je svoj sportski vek proveo u vreme još većeg atlete i večitog suparnika na terenu, Rasel je u trinaestogodišnjoj karijeri koju je u celosti proveo u samo jednom klubu, bio NBA šampion čak 11 puta, dakle pravi čovek da se poredi sa onim što je u nedelju učinio Rafael Nadal.

Poznato je koliko je u porfesionalnom sportu teško osvojiti titulu u najtežim takmičenjima, kao i koliko ju je teško odbraniti. Ne možemo ni da pretpostavimo šta je sve potrebno da se isto učini čak jedanaest puta! Ako bismo i pretpostavili, možda nismo u stanju da potpuno razumemo kako to nekim sportistima uspeva.

Boston Seltiks: čiji je to naslednik Džejson Tejtum?

Pored Rasela i Nadala, rado ćemo se prisetiti istovetnih postignuća još dvojice sposttskih velikana, a u pitanju su su nekadašnji fudbaler Mančester Junajteda Pol Skols i hokejaš Montreal Kanadijensa Henri Ričard.

Bil Rasel

Kada pričamo o ovom članu Kuće slavnih, treba reći da on i danas važi za jendog od najboljeg igrača odbrane otkako se igra košarka. Ono što je posebno zanimljivo u vezi sa tom konstatacijom je da je bio niži od 210 santimetara (208), što mu uopšte nije smetalo da bude jedini koji je mogao da izađe na kraj sa Viltom Čemberlenom. Uz svog rivala, Rasel je jedini koji je na nekoj košarkaškoj utakmici uhvatio više od pedeset lopti!

Nikada nije napuštao Boston čiji dres je nosio u periodu od 1956 do 1969. Titule nije osvojio samo 1958 i 1967. godine. Pet puta je bio izabran za najkorisnijeg košarkaša sezone (MVP), a čak dvanaest puta se našao u Ol star sastavu. nagrada koja se dodeljuje najkosrinsijem igraču se od 2009. godine naziva po njemu.

Koliko je Bil Rasel bio značajan ne samo za klub i epohu kojom je Boston dominirao vidi se i po tome što mu je sam grad podigao spomenik na platou ispred Gradske kuće.

Pol Skols

Nije teško zaključiti da je jedna od stvari koje pomažu u osvajanju velikog broja trofeja u kolektivnom sportu, vernsost jednom klubu tokom čitave karijere. Kao i Rasel, Pol Skols je čitav svoj igrački vek proveo na Old Trafordu noseći dres Mančester Junajteda. On je doduše bio nešto dugovečniji nego Amerikanac budući da je za Crvene đavole igrao čak devetnaest godina (1993-2011, 2012-2013).

Za to vreme je sakupio 718 utakmica, najviše posle Gigsa (963) i Bobija Čarltona (758) i, ono što je najvažnije, jedanaest puta osvajao Premijer ligu. Skols je najtrofejniji engleski fudbaler sa još četrnaest različitih trofeja među koima se nalaze i dve titule šampiona Evrope. Za nacionalni tim je nastupio 66 puta, ali ostaje utisak da je broj tih mečeva mogao da bude veći.

Henri Ričard

Istom uspehu koji su postigli Bil Rasel i Pol Skols, kanadski profesionalni hokejaš Henri Ričard je izdvojio čak dvadeset godina svog života i bavljenja sportom. Naime, on je takođe jedanaestostruki šampion koji je dve pune decenije bio veran samo jednom NHL klubu  – Montreal Kanadijensima. Jedanaest Stenli kup pehara na kojima stoji njegovo ime su bili i više nego dovoljni da Heniri Ričard postane član Kuće slavnih.

Hakan Šukur: Progonstvo Bika sa Bosfora

U istoriji NHL-a ne postoji hokejaš sa više šampionskih prstenova od njega, a na kontinentu mu je u svim profesionalnim takmičenjima ravan samo spomenuti Rasel. Zanimljivo je da je bio visok samo 170 santimetara zbog čega je imao nadimak Džepna raketa. Njegov stariji brat Moris je takođe član Kuće slavnih , ali ga je Henri nadmašio u broju poena koje je tokom karijere imao više od 1000, što je do sada uspelo manje od stotini hokejaša.

Igrao je na poziciji centra, a kapiten ekipe je bio u četiri poslednje godine svoje karijere.

Rafael Nadal

Ne postoji nepoznata stvar u vezi sa španskim fenomenom, pogotovo posle dana u kojem je pobedom nad Austrijancem Domimikom Timom osvojio svoj jedanaest Rolan Garos. Od 2005. godine kada se priv put pojavio na ovom turniru, Nadal nije podigao trofej samo 2009 (Rodžer Federer), 2015 (Stanislas Vavrinka) i 2016 (Novak Đoković).

Meksiku predviđaju dobar rezultat, a ko će biti najbolji strelac Sombrerosa?

Nikada nije izgubio ni u jednom finalu u Parizu, a sko je delovao ove godine, sasvim je verovatno da će i naredne biti glavni favorit.

NIje lako povući crtu i reći da li je teže napraviti ovakav podvig u kolektivnom ili u individualnom sportu, ali je sigurno da i jedno i drugo zahteva istu količinu talenta, odricanja i vere u sebe.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime