Dejvis kup otišao u istoriju – Pike stavio tačku na 118 godina tradicije

Novak Đoković dobio dozvolu za izlazak na teren u Marbelji (Photo by Julian Finney/Getty Images)

Ako se uopšte može konstruisati rečenica u kojoj će se tvrditi da je jedna istorija otišla u istoriju, onda bismo je upotrebili za trenutak kada je Dejvis kup prestao da postoji onakav kakvog smo ga do sada poznavali. Posle 118 godina postojanja,  jedno od najčuvenijih sportskih takmičenja u svetu je promenilo oblik.

Novac, kao glavna odlika modernog sporta, odneo je novu pobedu. Bitke u kojima na jednoj strani stoje tradicija i istorija, a na drugoj računica zarađivanja, sve manje imaju neizvestan ishod. Glasovi velikih i slavnih sportista i javnosti uglavnom ostaju nadjačani ekonomskim interesima u kojima sve manje ima mesta za igru koja se nalazi u suštini svakog sporta, a minus i plus se uglavnom upoređuju ne na terenu, već u papirima koji predstavljaju puko finansijsko gledište.

Ni učesnici nisu pošteđeni. Oni od kojih sve najviše i zavisi, sportisti, danas uglavnom deluju kao da se ni za šta ne pitaju. Ništa drugačije nije bilo ni u danu kada je Dejvis kup prestao da bude to što jeste.

DEJVIS KUP: Srbija za SAD odabrala šljaku!

Među najvećim protivnicima promena su bili nekadašnji veliki igrači i promoteri ovog sporta, posebno Australijanci koji su godinama ovaj sport podizali na viši nivo. Džon Njukomb je rekao da je ovo znači smrt Dejvis kupa, a Lejton Hjuit čistom grabežljivošću za novcem. Nekadašnji Dejvis kup selektor Tod Vudbridž rešenje smatra pravom ,,bombom” bačenom na tenis.

Nikolas Mau: Dejvis kup je upravo ubijen

Protivnik je i Lukas Pul, dok se Nikolas Mau izrazio veoma sažeto rekavši da je Dejvis kup upravo ubijen. Među onima koji to ne smatraju dobrim za tenis se nalaze i Ameli Morezmo i Janik Noa, koji je sa Francuskom osvojio Salataru prošle godine.

I dok se Federer nije izričito opredelio ni za jednu stranu, interesantno je da su Novak Đoković i Rafael Nadal podržali promene. Obojica su imali stav da je sistem takmičenja prevaziđen i da je došlo vreme da se nešto menja. Štaviše, uvereni su da će promena imati pozitivne efekte.

A šta se to promenilo i na koji način? Pre svega treba reći da su promene podržane od većine nacionalnih teniskih federacija. Na zasedanju ITF u Orlandu, više od 71% od prisutnih delegata je podržalo predlog prema kome će investiciona grupa Kosmos koju je osnovao fudbaler Barselone Đerar Pike preduzeti reorganizovanje takmičenja. Osnovna zamisao se sastoji u ideji da se Dejvis kup, odnosno finale igra na jednom mesta sa određenim brojem učesnika. Neka vrsta ,,svetskog prvenstva” bi se održavala u novembru kada bi se nadmetalo osamnaest timova.

Novak Đoković od Jelene Genčić do Radeka Štepaneka

Pobednici šest grupa i dve najbolje drugoplasirane selekcije bi nastavljale takmičenje u nokaut rundama. Svi mečevi bi se igrali na dva dobijena seta, a finale bi se sastojalo od dva singla i jednog dubla.

Finansijski efekat se navodi kao glavni razlog u korist promene Dejvis kupa

Razumljivo, svi pobornici kao najvažniju odliku navode pozitivni finansijski efekat. Prema shvatanjima mogih analitičara, tu bi se sve dobre stvari i završile. Navode se visoki novčani iznosi u kojima će se meriti zarada svih: od organizatora do federacija. Jedino su teniseri na tom planu hendikepirani, ali to za njih nikada i nije bila poenta igranja u Dejvis kupu.

Međutim, nedavno se već dešavalo da finansijske konstrukcije u tenisu pretrpe krah. Pre nešto manje od dvadeset godina kada je formirana Masters serija turnira, do tada nazivana Super 9, švajcarska kompanija koja je potpisala tv i marketinški ugovor sa ATP je bankrotirala posle neuspeha da proda prava za prenose, a Masters turnisi su nekako opstali.

Sinsinati Masters je pod kišnom opsadom, ali su kvote i dalje odlične

Ono za čim protivnici najviše lamentiraju je ukidanje mečeva na domaćem terenu. Celokupna istorija dramatičnih duela i okupljanja navijača i ljubitelja tenisa u zajedništvu davanja podrške svom timu, obrisana je jednim potezom. Setimo se samo kako je Srbija preživljavala trenutke trijumfa u Dejvis kupu. Da li postoji novac zbog kojega bi se tih dana i sati odrekli ne samo Đoković, Tipsarević i ostali igrači i ceo stručni štab, već i svi oni koji su na tom putu učestvovali pružajući podršku, na licu mesta ili kao deo javnosti? Sigurno ne.

Dejvis kup mečevi ostaju bez petosetnih maratona 

Takođe, ukidanje mečeva na tri dobijena seta će značajno umanjiti tenzije i sportske drame koje su godinama bile sastavni deo Dejvis kup duela. Pitanje je koliko će se ljubitelji Belog sporta navići na odsustvo tradicije koja traje dvanaest dekada. Da li će se novi standardi uopšte prihvatiti? I ako se prihvate, da li će to biti dovoljno brzo da ne dođe do kolapsa cele priče?

Činjenica je da su povremeno neki od vodećih tenisera odustajali od Dejvis kup mečeva. Činjenica je takođe da su mnogi uvideli da sistem zahteva neke promene. Međutim, veliko je pitanje da li je njihova mera morala da bude toliko drastična?

Jer većina onih najboljih je zapravo najčešće učestvovala u ovom takmičenju. Đoković, Nadal, Federer, Mari, nisu nikakvi izuzeci. Bez njih, pitanje je da li bi njihove zemlje dolazile do Salatare. Sa čim se može porediti zahvalnost Argentinaca prema Del Potru, ili Britanaca prema Mariju? Kada bi se u Srbiji slavilo da nije bilo Đokovića i ostalih?

Dakle, Đerar Pike će morati da savlada veliku planinu sačinjenu od tradicije i emocija koje su uzidane u 120 godina Dejvis kupa, da bi u novo takmičenje udahnuo život.

 

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime