Bjelica u Sakramentu – šta očekivati?

Kosarka Srbija - Francuska prijateljska Nemanja Bjelica 25.6.1016. JUN 25. 2016. (credit image & photo: Marko Djokovic / STARSPORT)

Kad neće ljudi, hoće sudbina. Nemanja Bjelica, mimo očekivanja ipak ostaje sa druge strane Atlantika. Krilni igrač se preselio u srpsku košarkašku koloniju Sakramento Kingse, koji su posle 15 godina ponovo dobili srpski tandem u rosteru. Reprezentativac Srbije se franšizi iz Kalifornije obavezao na trogodišnju vernost vrednu 20,5 miliona dolara.

Od ove sezone će košarkaška javnost u Srbiji na posao ili u školu dolaziti s crvenim očima i izraženim podočnjacima, kao pre 15 godina kada su Stojaković i Divac kumovali besanim noćima i većim računima za struju. Samo što će ovog puta protagonisti biti Bogdan Bogdanović i Nemanja Bjelica.

Umesto povratka u Evropu, koji je bio nikad bliži, Bjelica je ipak ostao u “obećanoj zemlji”. Glavni “krivac” za takvu odluku je generalni menadžer Kingsa, Vlade Divac. Bjelica je istakao da je mnogo vremena proveo razgovarajući sa legendom srpske košarke i Sakramenta i da Divac poseduje jedinstvenu perspektivu o tome šta je potrebno da igrač učini kako bi imao uspešnu situaciju u NBA ligi.

U prethodne tri sezone Bjelica je nosio dres Minesota Timbervulvsa, gde nije uspeo da se izbori za ozbiljniju ulogu u timu. Njegova prosečna minutaža je jedini put prešla brojku od 20 minuta prošle sezone, ali treba uzeti u obzir činjenicu da je Bjelica isključivo usled povreda igrača dobijao veće minute. Konkurencija na njegovoj poziciji u ekipi Toma Tibodoa bila je prilično jaka, tako da su Tadž Gibson i Endru Vigins prosto “pojeli” minute Bjelici.

Drugi faktor koji je Beograđaninu sužavao prostor za manevrisanje bilo je konstantno prisustvo potrošača lopti u igri. Pored Entoni-Taunsa, Viginsa i Batlera, koji su bili glavne opcije u napadu, Bjelica nije mogao da “dođe do daha” u napadačkom segmentu. Učestalo “privatizovanje” lopte od strane pomenutih igrača svelo je na minimum Bjeličine šanse da se izdigne iznad uloge statiste u ekipi. Protagonisti su ipak bili neumoljivi.

KO ĆE OSVOJITI NBA LIGU NAREDNE SEZONE? PROVERI KVOTE!

Stoga je najpraktičnije rešenje po pitanju Nemanjine karijere u NBA bilo da potraži novu sredinu. Selidba sa severa na istok SAD u Filadelfiju, bila je najbliža opcija. Do toga nije došlo jer srpski reprezentativac nije bio zadooljan ponuđenim uslovima, konkretno jednogodišnjim ugovorom, koji bi rezultirao potencijalno novom selidbom u kratkom vremenskom razmaku.

Bjelici je porodica bila prioritet, želeo je da je poštedi “šetnje” s kraja na kraj Amerike, pa se povratak na Stari kontinent činio “zabetoniranom” odlukom. Ostalo je samo da se licitira oko njegovog novog kluba: Fenerbahče, Real Madrid, CSKA, itd. Na kraju, glavni grad savezne države Kalifornije, bio je konačna destinacija.

Filadelfija: šta tu ne štima?

Ruku na srce, sve i da je Bjelica našao zajednički jezik sa Seventisiksersima pitanje je koliko bi se razlikovale okolnosti u poređenju sa njegovim boravkom u Minesoti. Ni roster Filadelfije nije mnogo obećavao da Bjelica može da dođe do izražaja. Igrači na njegovoj poziciji su doprinosom u poslednje dve sezone učvrstili svoj status u “firmi”, čime kao i “vukovi” nisu davali izgledne šanse novom “radniku” da se istakne.

Konkretno, Dario Šarić se u poslednje dve sezone u NBA snalazi kao riba u vodi. Činjenica da je uz Malkolma Brogdona pretprošle sezone bio najozbiljniji kandidat za rukija godine dovoljno govori. Ove sezone je nastavio sa odličnim partijama, korigujući šuterske procente u odnosu na debitantsku sezonu, čime je kaparisao svoju poziciju kao jedan od nosilaca igre Filadelfije za godine što dolaze.

Robert Kovington bi bio takođe jedan od krucijalnih elemenata za “ceđenje” Nemanjine minutaže. Njegov prošlogodišnji doprinos igri Filadelfije i plasmanu u plej-of bio je takođe od izuzetnog značaja, pogotovo kada je reč o odbrambenom aspektu. Kao najbolji defanzivac ekipe, Kovington  je zauzeo treće mesto na listi igrača sa najvećim defanzvnim rejtingom u ligi, pa je shodno tome, uvršten je u najbolju odbrambenu petorku lige.

Kada se uzmu u obzir navedeni podaci,, jasno je da trener Bret Braun ni pod kakvim uslovima ne bi žrtvovao Kovingtonove minute zarad Bjelice.

Što se tiče Bena Simonsa kao konkurencije Bjelici, sve zavisi od toga kako ga ko pojedinačno definiše zbog specifičnog spoja igračkih i fizičkih karakteristika (plejmejker ili krilo?). Iz koje god perspektive da gledate na Simonsa, objašnjavanje zašto je njegova minutaža nepovrediva bi bilo klasično “otkrivanje rupe na saksiji”. Titula rukija godine govori sama za sebe.

Pensilvanija bi se kada se sve sabere i oduzme, najverovatnije ispostavila kao neplodno tlo za razvoj Bjeličine NBA karijere.

Sakramento – šta očekivati?

Ako se pogleda kadrovsko stanje Kingsa, utisak je da bi Bjelica konačno mogao da se “rastrči” po parketu. Najrelevantniji konkurenti u ovom trenutku su mu nesumnijvo Marvin Begli, drugi pik sa ovogodišnjeg drafta i Zek Rendolf. Ako se uzmu u obzir Rendolfove godine i istorija povreda, evidentno je da je Begli ispred dugogodišnjeg člana Memfisa.

Begli je još tokom igranja na koledžu Djuk pokazao zavidne fizičke predispozicije. Karakterišu ga skočnost, brzina i leđna tehnika, tako da najveći procenat napadačkih akcija realizuje unutar linije za tri poena za razliku od Bjelice koji je najčešće prisutan na perimetru i čiji poeni često dolaze spolja, kao rezultat dobre kretnje bez lopte. To objašnjava činjenicu da je Begli znatno aktivniji na ofanzivnom skoku i napadu na koš od Bjelice.

Centarska komponenta je znatno izraženija u Beglijevoj igri, o čemu svedoče skokovi (11,1 prosek na Djuku) i procenat poena na obruču (73,4%), dok Bjelica svojim prisustvom na terenu donosi širinu u igri. Begli takođe šutira spolja, ali unutrašnja igra mu je daleko jače oružje.

Kako izgleda novo odelo Armanija za narednu sezonu?

Što se tiče igre u tranziciji, svako je podoban na svoj način. Bjeličine fizičke predispozicije nisu preterano adekvatne za tu vrstu igre, ali to kompenzuje izuzetnim osećajem za igru i prostor, tako da ga njegov košarkaški IQ čini poželjnim po tom pitanju. Sa druge strane Beglijev atleticizam dolazi do izražaja kada su u pitanju kontranapadi.

Što se tiče odbrane, kod obojice su prisutni nedostaci. Bjelica ne važi za preterano brzog i fizički dominantnog igrača, što do određene mere uspeva da nadomesti dugačkim korakom i rasponom ruku. Begli je suprotno Nemanji atletski dominantniji, ali često ume da kasni sa preuzimanjima i iskakanjima, što se videlo tokom partija u dresu Djuka.

Sve u svemu, Bjelica je pokazao da važi za izuzetno pragmatičnog i inteligentnog igrača, čime nadoknađuje nedostatak atletskih kvaliteta. Primera radi, Bogdanović je u ruki sezoni “kupovao” minute zrelom igrom i racionalnom potrošnjom lopti iako su mnogi očekivali “pucačinu” po dolasku u NBA. Čak je i trener Dejv Jerger isticao “da će preklinjati Bogdana da bude sebičniji”. To se ipak nije dogodilo.

Sa igrom Nemanje Bjelice je godinama isti slučaj, tako da je veća minutaža i značajna uloga u rotaciji  realan ishod za narednu sezonu, pogotovo što će prisustvo iskusnog igrača biti od značaja za mladu ekipu Sakramenta.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime