Beograd tri puta i Novi Sad jednom – da li je moglo češće?

credit image photo: Pedja Milosavljevic / STARSPORT

Mada se značaj srpske košarke ne samo u evropskim, već i u svetskim okvirima, ne može nikako osporiti (najnoviji primer je Igor Kokoškov), Beograd pa ni Srbija nisu često imali prilike da organizuju završnice značajnijih klupskih takmičenja.

Evroliga će ove godine svoj epilog dobiti u Beogradu, što je tek drugi put da će se šampion Evrope dobiti u srpskoj prestonici. Ne zvuči baš impresivno kada se zna da su zemlje kao što su Belgija ili Švajcarska više puta bili domaćin elitnih klupskih takmičenja, mada u košarci ne predstavljaju posebno velike sile. Nažalost, slična je situacija i u takmičenjima koja su nekada postojala kao što su Kup Radivoja Koraća i Kup pobednika kupova.

Evroliga u brojkama: Šta smo videli u prvoj nedelji plej-ofa?

Srpski klubovi su osvajali sva tri najveća evropska klupska takmičenja, ali je Srbija bila organizator finala svega četiri puta. Uoči Beograda 2018, kod nas održalo finale Kupa Radivoja Koraća (Beograd, 1979), Kupa pobednika Kupova (Novi Sad, 1987, Beograd 1998) i Kupa šampiona (Beograd, 1977).

Finale Kupa šampiona za sezonu 1976/77 je odigrano u nekadašnjem Pioniru, sadašnjoj dvorani ,,Aleksandar Nikolić”. Protivnici su bili Mobilđirđi (Vareze) i Makabi iz Tel Aviva.  Posle sezone koja je pretrpela neke promene u sistemu takmičenja (uvedena grupna faza), Makabi je slavio u uzbudljivom finalu (78:77) i predvođen čuvenim strelcem Mikijem Berkovicem došao do svoje prve titule šampiona Evrope.

Iako je promenjena dvorana, Partizan je odbranio titulu

Dve godine kasnije, Beograd je ponovo bio domaćin evropskog takmičenja, ali je ovoga puta u pitanju bio Kup Radivoja Koraća. Razlog zbog čega je Beograd izabran je bila deseta godišnjica pogibije čuvenog srpskog košarkaša. Međutim, umesto dvorane na Novom Beogradu, utakmica se igrala u Pioniru, a razlog je bio taj što se u finalu našao Partizan kome je novobeogradska dvorana bila ,,domaći teren”.

Crno-beli su u sjajnoj predstavi savladali italijanski Arigoni za koje je tada igrao poznati Roberto Brunamonti. Međutim, Dragan Kićanović je bio nezaustavljiv i sa 41 ubačenim poenom bio daleko najbolji pojedinac u pobedi (108:98) i doneo svojoj ekipi drugi uzastopni trofej.

Ko će u finale, Fenerbahče ili Žalgiris?

Novi Sad je 1987. godine bio domaćin finala Kupa pobednika kupova u kome su se sastali zagrebačka Cibona i italijanski Skavolini. Oba tima su imala veoma jake sastave, pogotovo Zagrepčani koji su u Novi sad stigli sa braćom Petrović, Mihovilom Nakićem, Dankom Cvjetičaninom, Androm Knegom i otalima.

Cibona je zapravo imala skoro istu ekipu koja je samo godinu dana ranije postala šampion Evrope. Za Skavolini je igrao Valter Manjifiko, ali je on bio nedovoljan za išta više od poraza 89:74.

Poslednja sezona FIBA Evrokupa pre promene naziva u Kup Rajmund Saporta je završena u Beogradu. U finalnom okršaju snage su odmerili Žalgiris i Stefanel, odnosno trostruki šampion Evrope Olimpija iz Milana koja se našla. Štaviše, Milanezi i drugi evropski kup osvajali tri puta, a plasman u beogradsko finale im je bilo peto u istoriji.

Žalgiris u beogradu najavio titulu prvaka Evrope

Žalgiris je bio bolji (82:67) i ostvario ono što je propustio 1985. godine, kada je izgubio od Barselone. Utakmica je u određenom smislu odredila budućnost oba kluba, naime, Žalgiris je sledeće sezone postao šampion Evrope, a Milano više nikada nije igrao u nekom evropskom finalu. Koliko se tadašnja košarka razlokovala od današnje iako je prošlo samo 20 godina govori podatak da je u obe ekipe zajendo nastupilo svega sedam stranih košarkaša.

Junak utakmice je bio nezaustavljivi Saulius Stombergas koji je postigao 35 koševa, a zanimljivo je da je za Stefanel igrao nekadašnji koarkaš Crvene Zvezde Srđan Jovanović, koji je već imao grčki pasoš.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
Molimo Vas ovde unesite svoje ime