Atletiko se vratio svom identitetu: Čvrstina, minimalne pobede i mesto u vrhu

Fernando Tores
MADRID, SPAIN - DECEMBER 16: Fernando Torres of Club Atletico de Madrid celebrates after scoring his teamÕs opening goal during the La Liga match between Atletico Madrid and Deportivo Alaves at estadio Wanda Metropolitano on December 16, 2017 in Madrid, Spain. (Photo by Denis Doyle/Getty Images)

„Njihova loša sezona se nastavlja“ bio je jedan od brojnih opisa Atletiko Madrida nakon remija protiv Viljareala krajem oktobra. Tri dana kasnije, Jorgandžije su još jednom odigrale 1:1 na svojoj Vandi Metropolitano. Ovaj put, rival je bio azerbejdžanski Karabag.

Tada je bilo potvrđeno. „Atletiko Madrid je pred katastrofom“ čitao je naslov španske Marke sutradan, dok su britanski mediji – naviknuti da crveno-beli u Ligi šampiona stižu gotovo uvek do same završnice – bili iznenađeni: „Kriza se nastavlja“, pisalo se po Ostrvu.

Atletiko Madrid u međuvremenu nije uspeo da se u poslednja dva meča spasi i obezbedi nastavak takmičenja u Ligi šampiona – sredinom februara će u Ligi Evrope igrati dvomeč protiv Kopenhagena – ali stvari u španskoj prestonici više nisu iste.

Karabag definisao sezonu

I dok će se o ovoj sezoni najpre suditi po neuspesima u 180 minuta fudbala protiv Karabaga, Dijego Simeone ponovo okreće stvari u svoju korist, onako kako samo on zna. Suočen sa slabim rezultatima i mučenjem da njegov tim konstantno postiže golove – ali i Fifinom zabranom dovođenja igrača koja je ovaj tim Atletika učinila naročito starim i istrošenim, zasićenim i limitiranim – Argentinac je shvatio da je vrag odneo šalu.

Pribijen uza zid nakon neuobičajeno lošeg početka sezone – u kojem doduše, Atletiko i dalje nije imao poraz u ligi – Simeone je morao da vrati svoje igrače na pravu stazu. Kada je Simeoneov Atletiko u pitanju, postoji samo jedna prava staza.

Madriđani su u proteklih mesec i po dana odigrali šest mečeva u domaćem prvenstvu i zabeležili pet pobeda. Ona u kojoj nisu slavili završena je 0:0, protiv Real Madrida. U pet trijumfa, Atletiko je čak četiri puta slavio „atletikovski“ – sa jednim golom razlike. Jedino je Levante bio „petardiran“ i to na gostovanju, sve ostalo bilo je u stilu Čola Simeonea.

Simeone „resetovao” Atletiko

Atletiko se vratio. Mesec i po dana kasnije sede na visokom drugom mestu Primere i toliko briljantna Valensija je sada iza njih. Doduše, Marselinov tim je upisao dva poraza u poslednja tri meča. Ipak, Atletiko je ponovo tu, u samom vrhu. I do njega su stigli na svoj način.

Kao i u nekoliko prethodnih sezona, Simeoneov tim je sezonu počeo nešto drugačije. Bilo bi tu ubedljivih trijumfa uz poneki primljen gol, bilo bi više slobode i atraktivnosti u igri Jorgandžija. Ali, ne bi to nikada potrajalo dovoljno dugo da se Atletiko transformiše u tim prepoznatljiv po napadačkom fudbalu, uzbudljivosti i lepršavosti.

Dijego Simeone
MADRID, SPAIN – NOVEMBER 18: Head coach Diego Pablo Simeoneof Atletico de Madrid reacts as he walks to the bench prior to start the La Liga match between Club Atletico Madrid and Real Madrid CF at Estadio Wanda Metropolitano on November 18, 2017 in Madrid, Spain. (Photo by Gonzalo Arroyo Moreno/Getty Images)

Ne, problemi bi počeli da se javljaju. Predugo van svoje kože, Atletiko bi počeo da bledi i da se muči. Antoan Grizman ne bi mogao da bude taj igrač koji će na nivou Luisa Suareza ili nekog drugog prvoklasnog napadača postizati golove tokom čitave godine. Dijego Godin ne bi previše uživao u defanzivnoj liniji postavljenoj više nego što je navikao.

Svi bi se osećali pomalo nelagodno, čak i kada bi stvari išle kako treba. I onda kada bi se problemi ponovo pojavljivali, Simeone bi sve „resetovao“. Tako je bilo negde u ovo doba prošle godine, kada je Atletiko posle 15. kola bio na šestom mestu u ligi, već četiri puta poražen.

Sada su u tu fazu stigli još brže. Ruku na srce, nije Atletiko bio toliko katastrofalan u ligi – tome u prilog govori da su i dalje neporaženi u Primeri – ali ti kiksevi u Ligi šampiona su celokupan negativan doživljaj značajno intenzivirali.

Vraćanje svojim vrlinama

I Atletiko se jeste mučio u prvenstvu da slomi rivale. Tek 15 golova u tih prvih deset mečeva bilo je premalo. Grizmanovo ime je više povlačilo medijska šuškanja o narednom klubu u kom će igrati, pre nego o njegovim dobrim partijama u onom za koji trenutno nastupa. Kevin Gameiro nije dovoljno dobro koristio prilike koje su mu se ukazivale, dok sredina terena – pre svih Saul Njigez i kapiten Gabi – nije nudila dovoljno kreativnih rešenja.

Pored svega toga, Atletiko je i dalje tu. Na tri boda od Barselone (sa utakmicom više) i ispred Real Madrida. I dalje su neporaženi, i dalje su na sedam primljenih golova – po jedan na svakih 205 minuta.

Vraćanje svojim vrlinama je učinilo ovaj Atletiko Atletikom. Naporan rad na čuvanju svog gola je ponovo došao na prvo mesto. Strpljenje” i patnja” postala su još jednom dva glavna termina u Čolovom vokabularu. Njegov tim je morao da pati, da radi na svakom detalju i bude uporan. Tako su uspeli da osvoje Ligu Evrope, tako su dva puta bili nadohvat pehara Lige šampiona, i još dva puta igrali u polufinalu tog takmičenja.

Atletiko
SEVILLE, SPAIN – DECEMBER 10: Saul Niguez of Club Atletico de Madrid celebrates after scoring the first goal for Club Atletico de Madrid with his team mates during the La Liga match between Real Betis and Atletico Madrid at Estadio Benito Villamarin on December 10, 2017 in Seville, Spain. (Photo by Aitor Alcalde/Getty Images)

Sada su na taj isti način podsetili Španiju da kod njih nema predaje. U subotnjem meču protiv Alavesa su upisali drugu uzastopnu minimalnu pobedu. Ona prethodna, protiv Betisa, stigla je herojskom borbom protiv ekipe koja je loptu držala 73% vremena u svom posedu i tima koji je imao tri i po puta više dodavanja.

Protiv Alavesa je slika bila drugačija. Madriđani su ponovo morali naporno da rade. Ovaj put, ne ispred svog gola, već na polovini rivala, dominirajući od prvog do poslednjeg minuta. Jedini gol je bio delo Fernanda Toresa, zlatne rezerve i klupske ikone, tog čoveka od 33 godine kojeg i dalje zovu Ninjo.

Sledeći rival Atletika je Espanjol! Mogu li Jorgandžije do novog trijumfa?

Kada nije išlo, našao se on da reši utakmicu. Nedelju dana ranije to je bio Saul, igrač za velike utakmice i postizanje ključnih golova. Pre toga Grizman, u završnim minutima meča. I tako dalje, i tako dalje…

Od tih mečeva sa Viljarealom i Karabagom, Atletiko je deset puta tresao protivničke mreže, a jedino je Vilijan Žoze iz Real Sosijedada savladao Jana Oblaka. Gledajući u tu gol razliku, lako bi se neko mogao zavarati da su Jorgandžije očaravale navijače svojom briljantnom napadačkom igrom. To, sa izuzetkom meča protiv Levantea, nikako nije bio slučaj.

Čolo Simeone
MADRID, SPAIN – SEPTEMBER 26: Head coach Diego Pablo Simeone of Atletico de Madrid attends questions from the media during a press conference ahead of the UEFA Champions League Group C match between Atletico de Madrid and Chelsea FC at Wanda Metropolitano stadium on September 26, 2017 in Madrid, Spain. (Photo by Gonzalo Arroyo Moreno/Getty Images)

Atletiko je u tih šest mečeva u proseku imao manji posed lopte nego svoji rivali (47.5%), prosečno tri šuta manje od svojih protivnika i manje uspešnih dodavanja. Rezultat svega je 16 od 18 mogućih bodova, 16 „atletikovski“ osvojenih bodova.

Naravno, ono što vam pomenuta statistika neće otkriti je da je Atletiko rivalima na šest mečeva dopuštao tek dva udarca u okvir gola po meču, iako su protivnici češće šutirali. Ono što će vam to otkriti je koliko vredno i kvalitetno na terenu rade sva jedanaestorica u crveno-belim dresovima. Njima će se od Nove godine priključiti i Dijego Kosta i Vitolo, pa sa njima ni ponovna borba za prvenstvenu titulu neće biti neostvariva.

Atletiko je ponovo u svojoj koži i diše punim plućima.