Asistencija i kako je brojimo

Mioš Teodosić
(Photo by Harry How/Getty Images)

Pored samog akta postizanja koševa, asistencija je najlepša napadačka akcija u košarci koja se kao statistička kategorija na skali značaja za igru ne uvažava ništa manje.

Želja za dodavanjem i talenat pri izvođenju su posebno važni u eri moderne košarke u kojoj odbrane sve lakše izlaze na kraj sa individualnim naporima igrača.

Aleksandar Džikić – čovek trenutka

Čak i da ne podleže ikakvom merenju ili brojanju, asistencija ne bi ništa izgubila na svom značaju za igru. Budući da se do pobede u košarci dolazi poređenjem učinka koji je podložan brojanju, što važi i za većinu ostalih elemenata ove igre, ni asistencija nije mogla da izbegne takvu ,,sudbinu”.

Iako je svojim obimom i potrebom statistika već svuda izjednačena, brojanje uspešnih dodavanja se razlikuje. Razlika nije drastična, ali ipak postoji.

Zvezda želi da sruši sjajni Žalgiris, kvota ne sme da se propusti!

Negde dobar deo posla zavisi od čoveka koji je zadužen za vođenje statistike. Negde je zadatak mnogo lakši jer je definicija toga šta je asistencija prilično isključiva.

Ranije je u evropskoj košarci uspešno dodavanje bilo samo ono upućeno igraču u neposrednoj blizini koša. Kasnije je i FIBA donekle ublažila kriterijum pa se onaj ko postigne koš može nalaziti i na većoj razdaljini. Smisao je međutim ostao isti – košarkaš po prijemu lopte mora odmah da postigne koš.

Prema FIBA pravilima asistencija se upisuje i ako je šuter fauliran pa potom ubaci barem jedno slobodno bacanje.

To nije slučaj u ligama kao što su NBA ili NCAA. Najviše slobode u određivanju šta jeste uspešno dodavanje, a šta nije, prisutno je u američkoj univerzitetskoj košarci. Asistencija je svako dodavanje koje direktno doprinese postizanju koša. Na onome ko vodi statistiku je da proceni da li je posle dodavanja bio previše driblanja ili je ono bilo isuviše rutinsko.

NBA kvote su uvek spremne, izaberite pravu!

U NBA se asistencija priznaje kada igrač kome je dodata lopta napravi akciju čija direktna posledica bude postizanje koša. U tom smislu njemu je dopušteno da fintira, dribla ili napravi par koraka pre šuta. Uslov je da kretnja ima za cilj isključivo poentiranje, ali je primetno da se i u NBA takva kretnja ne tumači uvek isto.

Stokton je i dalje rekorder

Rekord po broju asistencija (30) na jednoj NBA utakmici drži nekadašnji košarkaš Orlanda Skot Skajls. Najviše ukupno zabeležio je Džon Stokton (15,806), dok rekordan prosek pripada Medžik Džonsonu sa 11,2 po utakmici.

Ako bismo način priznavanja asistencije u evropskoj košarci nazvali striktnijim i tome pridodali osam minuta manje vremena za igru, logično je da ih na jednoj utakmici ima manje nego u američkim ligama. Vrhunska asistencija ipak nije retka pojava na FIBA parketima. Jedan od najboljih ikada u Evroligi je srpski košarkaš Miloš Teodosić.

On je treći na listi najboljih dodavača kako po ukupnom (1,126), tako i po prosečnom broju (4,75).

U tekućoj sezoni ABA lige imamo zanimljiv slučaj košarkaša FMP-a koji svi zajedno imaju 248 asistencija, a njihov plejmejker Filip Čović skoro polovinu od tog broja (111).

Kada je u pitanju Evroliga, najbolja je Barselona (319, 21,27), dok je Crvena Zvezda pri dnu sa 230 ukupno i 15,33 u proseku.